Društvo

Non-pejper EK: Srbija ne može da zatvori nijedno poglavlje dok ne reši vladavinu prava

Evropska Unija
Foto/ Ilustracija Pixabay EU
Apsolutni prioritet za dalji napredak Srbije u procesu pregovora za pristupanje Evropskoj uniji jeste ispunjenje obaveza iz Poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava i nijedno poglavlje neće moći da bude zatvoreno dok Srbija ne postigne ovaj cilj, navodi se u nezvaničnom radnom dokumentu (non-pejperu) kojim Evropska komisija izveštava Savet EU o napretku naše zemlje u evrointegracijama.

Non-pejper, odnosno nezvanični radni dokument Evropske komisije (EK), u koji su novinari Danasa imali uvid, sačinjen je na osnovu izveštaja o napretku koji je Srbija dostavila subkomitetu EU za oblasti pravde, sloboda i bezbednosti, u martu 2022 godine. EK je, osim podataka poslatih iz Srbije, u svom izveptaju obuhvatila i nalaze država članica, eksperata EU i organizacija civilnog društva.

Prioritet ukupnog daljeg napretka u pristupnim pregovorima je ispunjenje standarda iz poglavlja 23 i 24. Kako je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok Srbija ne postigne ovaj cilj. U cilji informisanja i pripreme naredne međuvladine konferencije (IGC) sa Srbijom, ovaj non-paper pruža pregled ukupnog stanja i identifikuje otvorena probleme za koje Srbija mora da ostvari napredak kako bi ispunila kriterijume za poglavlja 23 i 24″, navodi se u dokumentu. 

Evropska komisija u non-pejperu se posebno dotakla i nedavno održanih izbora na svim nivoima, posedećajući da je njima prethodio međustranački dijalog u kome je posredovao Evropski parlament. EK zaključuje da su izbori protekli u znatno boljoj atmosferi nego što je to bio slučaj u prethodnim izbornim ciklusima, ali da su i dalje primetno neravnopravni uslovi u korist vladajuće stranke. 

„U Srbiji su 3. aprila održani predsednički i vanredni parlamentarni izbori. Na njima je zabeleženo učešće svih političkih snaga, nakon međupartijskog dijaloga u kome je posredovao Evropski parlament, te su na izborima predstavljene raznovrsne političke opcije. Prema preliminarnim nalazima i zaključcima međunarodnih posmatrača iz Kancelarije OEBS-a za demokratske Institucije i ljudska prava (ODIHR), osnovne slobode su u velikoj meri poštovane tokom kampanje, međutim, niz nedostataka rezultirao je neravnopravnom izbornom utakmicom i favorizovanjem nosioca vlasti“, navodi se u non-pejperu. 

Predizborni period posebno je pomenut i u konktestu medijskih sloboda odnosno uticaja vlasti na veći broj medija u toku kampanje što je kritikovano u non-pejperu.

„U preliminarnim nalazima ODHIR-a vezanim za izbore održane 4. aprila, navodi se da, iako su mediji pružili prostor svim učesnicima izbora, većina javnih i privatnih medija sa nacionalnom frekvencijom favorizovali su aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, ograničavajući time šanse da glasači donesu potpuno nezavisnu odluku“, ističe se u dokumentu.

U periodu koji je obuhvaćen izveštajem (prethodnih godinu dana), Evropska komisija notirala je određene napretke na planu vladavine prava koji su u Srbiji postignuti, među kojima se posebno ističu izmene Ustava u delu o pravosuđu, usvojene nakon referenduma iz januara ove godine, koje su važan, ali ne i dovoljan korak, kako je adresirano izveštajem, ka nezavisnosti pravosuđa.

Dalji rad i politička posvećenost su potrebni za produbljivanje reformi i otklanjanje nedostataka, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i odnosa Srbije prema ratnim zločinima“.

Takođe se navodi da u mnogim od ovih oblasti postoje kašnjenja u ispunjenju akcionih planova.

U poglavlju 23, na koje je stavljen akcenat u ovom izveštaju, uspešno je završena ustavna reforma usvajanjem ustavnih amandmana u februaru 2022. godine, ali EK naglašava da su potrebne dodatne mere kako bi se obezbedio nepristrasan izbor sudija i tužilaca i njihova nezavisnost. 

„Rad na implementaciji zakona sada treba brzo da se nastavi kako bi se obezbedila nezavisnost sudstva. Ovaj zakon treba usvojiti u roku od jedne godine za pravosudne zakone i u roku od dve godine za usklađivanje sa svim drugim relevantnim zakonima. Dve stručne radne grupe (jedna za tužioce, jedna za sudove) osnovani su 15. aprila 2022. godine“, podseća se u izveštaju.

Bez obzira na ovaj pozitivan razvoj događaja, značajni izazovi i kašnjenja u implementaciju ostaju u pogledu nepristrasnosti, odgovornosti, efikasnosti i profesionalizma pravosuđa, pristupa pravdi i visokokvalitetne obuke kadra, navodi se u non-pejperu. 

„Sadašnji sistem regrutacije, premeštaja i unapređenja sudija i tužilaca još uvek treba da se revidira kako bi se osiguralo da su njihove karijere u potpunosti zasnovane na zaslugama. Preduzeti su brojni koraci za smanjenje prostor za politički uticaj na pravosuđe, međutim postoje brojni slučajevi u kojima se to dešava što nastavlja da bude problematično“.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend