Društvo

Novi zakon donosi promene za sezonske radnike

Foto: Pixabay/Ilustracija
Posle tri godine od početka primene zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, Vlada je odlučila da novim zakonom proširi mogućnost radnog angažovanja bez zasnivanja radnog odnosa i na druge sektore. To su, pre svega, građevinarstvo, ugostititeljstvo, turizam i pomoć u kući.

Ukoliko poslodavac u određenom periodu ima povećan obim posla po Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima moći će da angažuje i pomoćne radnike na građevini, animatore, bebisiterke i kućne pomoćnice.

Status radnika na sezonskim poslovima dobiće i šankeri, barmeni, konobari, kuvari, sobarice, perači sudova, dostavljači hrane i hostese, a po ovom zakonu će poslodavac moći da angažuje i turističke vodiče, turističke pratioce, gerontodomaćice i spremačice.

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona je završena, a sindikati i deo nevladinog sektora smatraju da su predlagači više vodili računa o interesima poslodavaca, nego o pravima radnika.

Borba protiv sive ekonomije i rada na crno navodi se kao glavni razlog u obrazloženju za donošenje novog zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima.

Šta se menja za sezonske radnike?

Sezonskim radnicima ubuduće poslodavci bi trebalo da uplaćuju za svaki dan rada penzijsko i invalidsko osiguranje, a u slučaju da su nezaposleni, neće biti izbrisani iz evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, niti će im se prekinuti isplata novčane naknade. Radnici će imati pravo i na zdravstveno osiguranje, ali samo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti.

Profesor radnog prava Mario Reljanović za Euronews Srbija kaže da postoje dva sukobljenja mišljenja u javnosti, od kojih je jedno da je postojeće zakonodavstvo sasvim dovoljno, ali da se ne primenjuje i da država snosi jedan veliki teret odgovornosti zbog toga. Drugo mišljenje je, kako objašnjava, da treba podsticati poslodavce koji angažuju radnike na crno da ih prijave uvođenjem nekih posebnih oblika radnog angažovanja.

„Ovo drugo rešenje nema mnogo šanse za uspeh, jer nesavesni poslodavci koji to rade, neće preći u sistem legalnog angažovanja radnika zato što im država obeća nešto niže troškove. Najjeftiniji radnik i dalje ostaje radnik na crno, a ovaj zakon ne predviđa nijedan mehanizam prevencije i sankcionisanja i povećanje efikasnosti kontrole poslodavaca koji angažuju radnike na crno“, napominje Reljanović.

Više informacija možete pročitati OVDE.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend