Novinarska udruženja: Dan slobode medija dočekujemo u „medijskom mraku“

Pozvali su novinare i medije da se i ove godine pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ u 11.55, i isključe ton i sliku u svojim programima, a građane da budu aktivni u zaštiti svojih prava time što će podržati slobodne medije.

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Кoalicija za slobodu medija saopštili su da „bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji“, napominjući da su u medijskom mraku sva ljudska prava ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno.

NUNS: Nisu dovoljni hrabri novinari, potrebni su i hrabri građani

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ukazalo je da na javnoj sceni dominiraju lažne vesti i propagandne informacije čiji kreatori se najčešće nalaze na pozicijama političke moći, a da je govor mržnje postao normalizovan u političkom narativu.

„Informativna blokada onemogućava podsticanje kritičke svesti. Informacije postaju ključna poluga za manipulisanje javnim mnjenjem. Službenici takve propagande su i brojni kvazimediji i antinovinari koji su zapravo glasnogovornici populističkih i antidemokratskih politika“, navedeno je u saopštenju NUNS-a.

Kako se dodaje, često napadima na novinare prethode prozivke i etiketiranja od državnih zvaničnika ili lokalnih političara koji time podstiču nasilnike i nasilje prema profesionalnim novinarima.

„Demokratsko društvo ne mogu da izgrade samo hrabri novinari, našem društvu potrebni su hrabri građani. Bez građanske hrabrosti i odlučnosti nema ni slobodnog društva“, navedeno je u saopšenju.

UNS: Tužilaštva i policija da istraže pretnje novinarima

UNS je naveo da će na Svetski dan slobode medija organizovati tradicionalnu akciju „Pet minuta gromoglasne tišine“ u 11.55 sa svojim ograncima Društvom novinara Vojvodine (DNV) u Novom Sadu i Društvom novinara Кosova i Metohije (DNКiM) u Gračanici.

U Novom Sadu akcija će biti organizovana u centru grada kod spomenika Lazi Кostiću, prvom predsedniku UNS-a, a u Gračanici ispred Doma kulture. Biće pročitan Proglas UNS-a i organizovano „branje“ karikatura, ilustracija i aforizama, pa su građani pozvani da odaberu i uzmu karikature, aforizme i ilustracije koje im se dopadnu.

UNS u proglasu traži da tužilaštva i policija efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju javnost i poziva novinare i medijske radnike da bez odlaganja prijavljuju ugrožavanja bezbednosti i pritiske kojima su izloženi koristeći Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara i SOS telefon.

Uz nabrajanje niza problema, navedeno je i da srpska zajednica na Kosovu i dalje nema nezavisan kanal koji treba da pokriva celu teritoriju Кosova i Metohije, a portal televizijskog kanala na srpskom jeziku RTК2 ne uređuje redakcija kojoj treba da pripada“, kao i da „poslanik Samoopredeljenja Ljuan Aliju traži zabranu portala na srpskom jeziku Кosovoonlajn“.

Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen je odlukom Generalne skupštine UN, kako bi se podsetile vlade država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Vajzmen: Konstantan broj napada i pretnji smrću

Predstavnik Međunarodnog instituta za štampu (IPI) Džejmi Vajzmen (Jamie Wiseman) ocenio je povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, da se u Srbiji beleži „konstantan broj napada, pretnji smrću i klevetničkih kampanja protiv novinara“, prenosi danas Glas Amerike (VoA).

Vajzmen ukazuje da u tom kontekstu Srbija znatno prednjači u odnosu na druge države obuhvaćene nedavnim izveštajem o stanju u medijima radjenim za potrebe Saveta Evrope – čiji je jedan od autora bio i Međunarodni institut za štampu, nevladina organizacija usmerena na promovisanje i zažtitu slobde medija i pospešivanja novinarskih praksi.

„Ako se koristimo tom metrikom, možemo da kažemo da su u Evropi i državama koje prati Savet Evrope srpski novinari u većem riziku od takvih vrsta napada. Naravno, u prošlosti je bilo slučajeva ubistava koji iza sebe ostavljaju zaista tamnu senku. Neuspeh privođenja pravdi ljudi odgovornih za to i ukorenjena nekažnjivost stvaraju sistem u kom vinovnici napada i zastrašivanja imaju osećaj da mogu da se izvuku sa tim, što podstiče nove napade“, upozorio je Vajzmen

On je dodao da nerešavanje tih slučajeva podstiče neprijateljsko i opasno okruženje za novinare, a ukazao je i na zloupotrebe zakona u vidu tužbi i pravnih procesa čija je svrha pritisak na kritičku oštricu nezavisnih medija tako što bi bili opterećeni visokim troškovima.

Dodao je da nije bilo odlučnih reakcija kada je reč o opasnom izveštavanju tabloidnih medija povezanih sa vladom, i da se tu radi o podrivanju poverenja u te inicijative, a takođe je konstatovao da je medijsku scenu u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina obeležilo nazadovanje.

Na pitanje o nekoliko napada na medije u Srbiji poslednjih nedelja poput lista Danas, televizije N1 i novinara Dinka Gruhonjića i da li su predstavnici vlade učinili dovoljno napora da to spreče Vajzmen je naglaso da su neke od tih slučajeva osudili zvaničnici vlade i istakao da je to „važan prvi korak“.

„Drugi je naravno, obezbediti da istražni organi, policija i snage zadužene za bezbednost temeljno istraže te slučajeve. Sarađivali smo sa udruženjem koje ste pomenuli. Kada smo razgovarali sa predstavnicima vlasti o broju i vrstama napada utvrdili smo da imaju veoma različitu percepciju o tome da li se ti slučajevi mogu kvalifikovati kao napadi na novinare“, rekao je on.

Prema njegovim rečima NUNS sa druge strane smatra da zvaničnici te napade ne uzimaju za ozbiljno, i iako se možda ne radi o pretnjama smrću, klevetničke kampanje i druge vrste pretnji ili zastrašivanja ne tretiraju se ozbiljno onoliko koliko bi trebalo.

Uprkos tome što postoje napori, ima slučajeva koji podrivaju poverenje u vezi sa tretiranjem njihove ozbiljnosti i pravilnosti u istrazi, rekao je Vajzmen i dodao da je u razgovoru sa sprskim zvaničnicima o tim pitanjima viđen tračak političke volje ali da deluje da se javlja preklapanje tumačenja različitih tela o tome koliko temeljno te vrste napada treba istražiti.

„Naše diskusije su bile iskrene i otvorene. Preuzete su obaveze da se poveća poverenje u rad istražnih tela. Međutim, to je bilo prošle godine. Neke od organizacija su se od tada povukle iz članstva u zajedničkim telima navodeći kao razloge iskrenost političke volje. Tako da su ta tela oslabljena, a ne ojačana“, rekao je on.

On je rekao da je važno raspolagati telima poput tih i da je to jedna od ključnih preporuka Evropske unije u smislu zaštite novinara.

„Potrebno je da te institucije postoje. Potrebno je, međutim, osnaživanje saradnje državnih zvaničnika i drugih predstavnika sa policijom i istražiteljima i zadobiti poverenje novinarskih organizacija i medijskih predstavnika. Takav vid dinamike, međutim, ne funkcioniše. Zato želimo da se ojača posvećenost rada sa tim organizacijama i razumevanje njihove zabrinutosti, rekao je Vajzmen.

Na pitanju o Crnoj Gori i slučajevima Jove Martinovića i Olivere Lakić, Vajzmen je rekao da su njegova i druge organizacije širom Evrope upozoravale javnost i izražavale zabrinutost jer nisu mogle da shvate presudu.

„Rešavanje istorijskih slučajeva nekažnjivosti, ali i skorijih napada je nešto što se mora promeniti ili će stanje biti još gore“, rekaoje on.

Rekao je da je problem čitave Evrope, ne samo Srbije i Crne Gore, to što nema dovoljno napretka u privodjenju pravdi odgovornih za ubistva novinara, navodeći kao primer ubistvo novinarke koja je ubijena na Malti Dafne Karuane Galicije kao i ubistva novinara u Grčkoj i Holandiji prošle godine.

Upitan da li je u okolnostima rata u Ukrajini i ruske invazije na tu zemlju Balkan posebno ranjivo područje za propagandu i dezinformisanje, on je naglasio da dezinformativne i propagandne kampanje cvetaju u okolnostima u kojima venu snažni nezavisni mediji, odnosno tamo gde su medijski sistemi pod kontrolom i postoje veze između vlasnika medija i političkog sistema.