Oko 300.000 zavisnika od kocke, među njima sve više mladih

Kockanje nudi iluziju da ćemo na lak način i za kratko vreme da dođemo do novca, rekla je Jelena Manojlović.

„I obično im to uspeva, ne bismo mi postali kockari ako ne dobijemo prva dva-tri puta“, objašnjava Manojlovićeva.

Kada govorimo o broju kockarnica po glavi stanovnika, Srbija je na drugom mestu u Evropi, a broj zavisnika od kockanja u Srbiji se povećava iz dana u dan.

Kockaju se žene, ali i muškarci, a posebno zabrinjava podatak da kada govorimo o zavisnicima od kocke, u Srbiji je najviše mladih starosti od 18 do 25 godina.

„Kocka je dostupna, nije zakonski zabranjena, kladionice su na svakim koraku, deca ulaze tamo čisto iz zabave, provoda, druženja. Kocka je primamljiva, ali moram da kažem da na kutiji cigareta piše – pušenje ubija, obratite se za stručnu pomoć, vi to nigde nemate u kladionicama ili kockarnicama. Ne postoje zakonske regulative koje govore da deca ispod 18 godina ne mogu da uđu u kladionice i da kladionice ne smeju da budu 300 metara vazdušnom linijom od škola“, navodi Manojlovićeva.

Zamka brze i lake zarade

Objašnjava da se u kockanje kreće iz zabave i želje da se do novca stigne brzo i lako.

„Deca sa 100 dinara pokušavaju da naprave 300, često im to uspeva. Kažu, ide vikend, ajde da se provedemo, da pokušamo da napravimo 2.000 ili 3.000 dinara, obično uspevaju u tim momentima, i to samo probudi u dečjim mozgovima želju, kažu – eto, našao sam sistem, našao sam način kako da dođem do para“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Pohlepa je, dodaje, jedan od osnovnih ljudskih mehanizama koji nas vuče kroz život, pa hajde, hleba preko pogače. Tako se i deca ponašaju, pokušavaju da dođu do nekog većeg novca na kocki.

Kada se pojavilo onlajn kockanje, dodaje gošća Jutarnjeg programa, smatrala sam da će kockarnice polako da se gase. Međutim, apsolutno nije došlo do toga, kockarnice se i dalje otvaraju na svakom koraku, svaka ulica ima bar pet kladionica i kockarnica, tako da se apsolutno samo povećao broj zavisnika od kocke i dostupnost samom kockanju.

„Jer vi više ne morate fizički da odlazite u kladionicu, sedite tamo i gledate utakmice i popunjavate tiket, jer vi imate sada onlajn aplikaciju i uplatite koliko hoćete“, objašnjava Manojlovićeva.

Na pitanje kako prepoznati da naš član porodice ima problem sa kockanjem, navodi da na to ukazuje bilo koja promena u ponašanju.

„Ako primetite da vam fale pare kod kuće, da je osoba zapustila samog sebe u smislu da se ne kupa, da dva-tri dana oblači istu garderobu. Ako je školarac u pitanju – slabe ocene u školi, problem sa spavanjem, sve su to pokazatelji da negde postoji neki problem“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Među zavisnicima sve više mladih

Odvikavanje od kocke može da potrajati više godina. Prvi korak je poziv, a posle razgovora stručnjaci SOS linije predlažu savetovanje, ili odlazak u neki od centara za lečenje zavisnosti. Pacijentima se savetuju grupne terapije u okviru porodice.

„Kada smo počinjali pre 15 godina, starosna struktura zavisnika je bila mnogo starija. Javljali su se ljudi preko 35 godina, koji su generalno mnogo više propatili zbog kocke. Sada nam je situacija takva da su nam na odvikavanjima deca od 18 do 25 godina i da čine 90 odsto naših klijenata“, koordinator tima SOS centra za prevenciju i lečenje patološkog kockanja.

U procesu odvikavanja neophodna podrška porodice

Kako kaže, proces odvikavanja veoma je specifičan i da bi terapija bila uspešna, neophodna je pomoć porodice.

„Kod nas osoba ne može da dođe sama, dolazi u pratnji porodice jer je jako bitna porodična podrška u samom procesu odvikavanja. Što je porodica kompaktnija i stabilnija, to je ishod lečenja bolji“, ističe Manojlovićeva.

U sklopu odvikavanja, dodaje gošća Jutarnjeg programa, koriste se poligrafska testiranja koja govore koliko je osoba zaista iskrena u nameri da prestane da kocka i da li zaista prati iskustva programa odvikavanja.

„Znači, postoje neke metode koje se uče s nama u centru i prosto to se testira na poligrafu da li se primenjuje“, navela je Manojlovićeva.