Oko 50 gradova u Srbiji ima sistem za prečišćavanje otpadnih voda, pola ne radi

Kako objašnjava, na kanalizacione sisteme priključeno je oko 55 odsto stanovništva (3,9 miliona stanovnika), kao i da najveći broj postojećih postrojenja za tretman otpadnih voda primenjuje zastarele tehnologije, jer su sagrađena pre 30 i više godina.

Procenat stanovništva obuhvaćenog tretmanom za prečišćavanje otpadnih voda, prema Statističkom godišnjaku iz 2020. godine je iznosio 14 dosto u 2018. godini od čega je 13 odsto povezano na sekundarni tretman.

Nova ekonomija prenosi deo intervuja sa Anitom Leovać-Maćerak.

U kojoj meri se naša stvarnost na polju prerade otpadnih voda razlikuje od onog kako bi taj proces trebalo da izgleda da bi bio zaista efikasan?

U već izgrađenim sistemima za prečišćavanje otpadnih voda, problem predstavlja održavanje, unapređenje rada i kvalitet.

U Srbiji ukupno 47 gradova i opština imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, od kojih je 26 u funkciji (uz dva u rekonstrukciji i pet u probnom radu). Samo pet jedinica lokalne samouprave ima postrojenje sa tercijarnim tretmanom.

Što se tiče kapaciteta državnih organa koji upravljaju otpadnim voda, oni su zadovoljavajući po broju ljudi. S druge strane, njihova stručnost je nezadovoljavajuća. Naše regulative i zakoni iz ove oblasti su samo jezički usklađeni sa EU standardima, dok će za njihovu implementaciju biti potrebno dosta vremena.

Zbog čega u Srbiji nemamo više sistema za tretman otpadnih voda?

Visoka cena izgradnje jednog sistema za tretman otpadnih voda je posledica pre svega njegove kompleksnosti, a takođe uključuje prvo i izgradnju kanalizacione mreže kako bi se otpadna voda sakupila i dopremila do postrojenja za tretman.

Sakupljanje otpadne vode, njen tretman i moguća ponovna upotreba nikada ne mogu biti jednokratna investicija. Stalni su zahtevi za operativnim troškovima, troškovima održavanja i remonta.

No, ovo ne smemo više odlagati, jer smo danas svedoci dejstva klimatskih promena.

U Požarevcu je postojalo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda šesdesetih godina i nije više u funkciji, a danas se otpadne vode izlivaju direktno u Veliku Moravu.

Nakon potpisivanja posebnog ugovora za realizaciju izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Požarevcu, u okviru dugogodišnje saradnje sa Nemačkom razvojnom bankom KFV za projekte u oblasti vodosnabdevanja, otpadnih voda i upravljanja čvrstim otpadom, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Tomislav Momirović je nedavno rekao da će za ekološku infrastrukturu u Požarevcu biti opredeljeno 18,2 miliona evra.

Dodao je da očekuje da projekti budu završeni do kraja godine, da radovi započnu sledeće godine, a da celo postrojenje bude završeno 2025. godine. Naveo je da je do sada investirano u 34 jedinica lokalne samouprave za rešavanje problema otpadnih voda i vode za piće.