Okrivljenima u 2020. isplaćeno 600.000 evra zbog neosnovanog pritvora

Ukoliko su presude oslobađajuće, država mora da im plati velike naknadne odštete, a prema podacima Državnog pravobranilaštva, u toku 2020. godine isplaćeno je više od 600 hiljada evra naknade za štetu, što je dvostruko više u odnosu na 2019. piše Euronews Srbija.

Kada postoji opravdana sumnja da je neko izvršio krivično delo, pritvor je najčešća mera koja se primenjuje u Srbiji, a Sanja Radivojević, pravi savetnik u Beogradskom centru za ljudska prava, smatra da bi sudovi i tužilaštva u tom pogledu mogli da budu fleksibilniji, kao i da su pravosudni organi neefikasni u krivično-pravnim stvarima.

„Imamo situaciju gde su ljudi boravili u pritvoru i duže od dve godine, a na kraju su pravnosnažno oslobođeni krivične odgovornosti. U tom slučaju je naknada štete izuzetno visoka“, kaže Radivojević za Euronews Srbija.

Iako alternativne mere, poput kućnog pritvora postoje, slabije se primenjuju. Članica upravnog odbora Društva sudija Srbije Marina Barbir, navodi da ove mere u praksi nisu dovoljno zaživele jer postoje problemi u njihovoj primeni. Međutim, Barbir navodi slučaj u kome jeste primenila alternativnu meru.

„Dužnost je suda da zameni pritvor onog trenutka kada izgube okolnosti intenziteta koje su opravdavale određivanje pritvora. Tako sam ja okrivljenom dala meru zabrane prilaženja, komuniciranja i sastajanja sa oštećenom, koju je on poštovao u daljem toku postupka, koja je na kraju trajala čak i godinu dana i postupak je okončan pravosnažno oslobađajućom presudom“, naglašava Barbir za Euronews Srbija.

Ukoliko se utvrdi da je osoba neosnovano boravila u pritvoru, država isplaćuje naknadu za štetu. U Beogradskom centru za ljudska prava navode da se naknada utvrđuje na osnovnu trajanja, uslova i tretmana u pritvoru, a novčani iznos štete može iznositi od 1.500 do čak 20.000 dinara po danu. Zato kućni pritvor smatraju primerenijom merom.

Radivojević ističe da je pre nekoliko godina kućni pritvor češće primenjivan nago u 2020. ili 2021. godini, i kaže da je pitanje za ministarstvo pravde, ali i za tužilaštva i sudove, šta ih sprečava da se vrate ondašnjoj praksi i da to češće izriču.

Barbir smtra da bi primena alternativnih mera bila efikasnija ukoliko bi se više resursa uložilo u rad organa koji kontrolišu i sprovode te mere.

„U ovim okolnostima kada nemate dovoljno policajaca da kontroliše meru zabrane prilaženja, oni bi trebalo svaki drugi dan da idu da provere da li je neko na mestu boravišta, da li ne prilazi oštećenom, da li posećuje određeno mesto… Mi nemamo jednostavno toliko ljudi“, kaže Barbir.

Izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava, pokazuje da se broj osoba kojima je određen pritvor u Srbiji od 2016-do 2020. kretao između pet i šest hiljada godišnje. Međutim, preciznog podatka koliko njih je na kraju bilo oslobođeno, nema, jer Komisija Ministarstva pravde o ovim slučajevima ne vodi statistiku, tvrde u ovom centru. Ipak, svaka oslobađajuća presuda, automatski im daje za pravo da traže odštetu od države zbog boravka u pritvoru bez osnova.