Društvo

Otpad iz Kostolca kao alternativno gorivo – moguće rešenje za energetski problem i deponije

Foto: Boom93/MMV
U situaciji kada je uglja sve manje, a lignit uvozimo iz inostranstva, Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije kosagorevanja alternativnih goriva, a jedno od njih, takozvano SRF gorivo dobija se od otpada, u termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac B.

„SRF je kvalitetno gorivo od otpada, potpuno kontrolisano proizvedeno, potpuno kontrolisano u smislu proizvodnje, stavljanja na tržište. Imate primer u mnogim zemljama da se to često koristi, u Nemačkoj ga koriste termoelektrane u milionima tona godišnje“, rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Jovanović profesor Mašinskog fakulteta.

Gorivo iz otpada u Srbiji koriste dve cementare koje ga samostalno proizvode. Proizvodnjom ovog goriva rešava se ne samo energetski problem, već i problem upravljanja otpadom, ali to niko ne radi. Uvoziti ovo gorivo takođe nije moguće, jer je uvoz otpada u energetske svrhe zabranjen.

„Normalno bi bilo da imate tretman u svojoj zemlji, da zbrinete svoj otpad pa da onda počnete da preuzimate tuđ otpad tako da je to negde računica, šta je bolje i nije tako lako doneti tu odluku, tako da ne znam šta je pravo rešenje“, dodaje Jovanović.

Da bi se napravilo gorivo iz otpada neophodno je da se uspostavi čitav lanac upravljanja otpadom na nekoj teritoriji. Mnogo je lakše doći do biomase, odnosno otpada od poljoprivrede, pre svega od pšenice i kukuruza, kaže penzionisani energetičar Instituta Vinča.

Koji su tačno planovi EPS-a nismo uspeli da saznamo, a u pisanom odgovoru za Euronews Srbija rekli su da će detalji tendera o alternativnim gorivima biti poznati tek kada se on završi.

Spaljivanje otpada prozivodi manje ugljen dioksida, a više snage

Proizvodnja energije iz otpada je isplativija nego iz lignita, kaže za Euronews Srbija Nebojša Vraneš iz Privredne komore Srbije. On napominje da se time rešava problem otpada, koji kako kaže, u Srbiji nije odložen na deponiju, već leži na livadama.

„To je pokazano i poslednjih 20 godina, u Evropi, gde se intenzivno spaljuje taj otpad. On je kaloričniji, njegova emisija ugljen-dioksida ako je na deponiji je tri puta veći, a na divljoj deponiji je osam puta veći od spaljivanja, tako da štedimo i na ugljen-dioksida i dobijamo više snage i jeftinije je“, objasnio je

Za rešavanja problema upravljana otpada nikada nije kasno, a što se tiče energetske sigurnosti, kako dodaje Vraneš, u celom svetu postoji problem, pa je moglo ranije da se reši, ali nije kasno Postoje stariji projekti, ovo je očigledno bolja varijanta nego lignit. Rešavanjem problema otpada koji stoji na livadama, svakako će uticati na zdravlje ali i na biznis.

On dodaje da bi taj projekat otvorio gomilu radnih mesta, i otvorio šanse da se razdvaja otpad, da se dobijaju novi reciklabilni materijali, te se, kako kaže, hrabrim potezom EPS-a otvara ceo lanac cirkularne ekonomije.

„U ovom projektu bi trebalo da učestvuju javna komunalna preduzeća koja sada upravljaju otpadom, ali i beogradska Vinča će najzad rešiti problem sa stranim partnerima, koristiće se i gas iz deponijskog otpada, pa će se to smetlište na Balkanu rešiti po pravilima i propisima. Kada se uključi ceo sistem i ako građani razdvajaju otpad na mokro i suvo, to je već krupan iskorak ka rešavanju“, zaključio je Nebojša Vraneš.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

2 Komentara

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Znači pored otrova sto nastaje sagorevanje uglja po vašoj priči vi ćete sada praviti ozon, Kopaonik, Zlatibor će vam zavisiti na kvalitetu vazduha

    • Zoro, ti lepo na Zlatibor, pa se bavi turizmom, u ovom kraju se proizvodi struja.

%d bloggers like this: