Pčelari u problemu: Pala cena meda, a falsifikatori prete izvozu

Živadinović navodi kako je jedan od glavnih izazova trovanje pčela, koje je u poslednjih godina donekle smanjeno zahvaljujući boljoj inspekcijskoj kontroli i saradnji s ministarstvom, GIZ-om i USD-om koji su podržali razne projekte kako bi se unapredilo javno znanje o važnosti pčela, posebno u vreme klimatskih promena

Klimatske promene predstavljaju veliki problem za pčelare jer povećavaju značaj oprašivanja pčela u vreme kada je svaki kilogram prinosa bitan. Pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju, posebno jer su pesticidi doveli do značajnog opadanja divljih oprašivača. Nažalost, pčelari se sada suočavaju s novim problemom – poremećajem na tržištu meda.

„Pored toga, novi problemi nastaju vezano za poremećaje na tržištu meda”, istakao je Rodoljub. „Cena meda, posebno bagremovog, opala je drastično. Pre godinu dana, pčelari su mogli prodati kilogram bagremovog meda po ceni od 7,1 evro za otkup na veliko, a danas se cena spustila na maksimalno 4 evra. To je gotovo duplo manje i predstavlja ozbiljan pad za pčelare.”

Tokom pandemije COVID-19, cena meda je privremeno rasla, ali su se posledice mera protiv korone odrazile na pad prihoda mnogih porodica širom sveta. Med, iako zdrava i korisna namirnica, nije na vrhu liste kupovine većine potrošača, što je dovelo do smanjenja potražnje. Istovremeno, povećali su se i inputi u pčelarstvu, što je rezultiralo poskupljenjem od 30 do 80% svih potrebnih resursa.

„Pandemija korona virusa takođe je uticala na pčelarsku industriju. Na početku, cena meda je porasla zbog njegovih blagotvornih svojstava, ali kako su ekonomske posledice pandemije pogodile mnoge porodice, potražnja za medom je opala”, naveo je on.

Rodoljub je takođe  izrazio zabrinutost zbog pojave veganskog meda na tržištu, koji nije proizvod pčela već šećerni sirupi prerađeni s bakterijama i gljivicama. Ovakav „med“ se prodaje po nižim cenama i stvara konkurenciju pravom medu.

„Meni je žao što med zovem falsifikovanim medom. Med bi trebalo, i on je tako i zakonom regulisan, ali retko ko poštuje – MEDOM SE MOŽE ZVATI SAMO PROIZVOD PČELA”

Najveći udarac pčelarima došao je od falsifikatora meda u Evropi. „Falsifikatori kupuju med sumnjivog kvaliteta po smešnim cenama, čime dodatno snižavaju cene meda na tržištu. Pčelari se suočavaju s nemogućnošću konkurencije s ovim neispravnim medovima kao i „veganskim medom”, što je izazov za ceo region”, navodi on.

U ovakvoj situaciji, izvoz meda u Evropu postaje problematičan, jer Evropska komisija nije preduzela adekvatne mere kako bi se rešio problem falsifikovanja meda na tržištu. Pčelari sada ostaju s pitanjem kako će preživeti u ovom teškom periodu.

Pčelarstvo je, bez sumnje, vitalno za očuvanje biodiverziteta i održavanje poljoprivrednih kultura. Dok mnogi pčelari razmišljaju o napuštanju ove važne profesije, nadamo se da će vlade preduzeti korake kako bi zaštitile pčelare i njihovu proizvodnju meda, osiguravajući pravedne cene i tržišne uslove. U međuvremenu, važno je da potrošači budu svesni važnosti podrške pčelarskoj industriji kupovinom kvalitetnog i pravog meda.

Dejan Stefanović, predsednik udruženja pčelara Požarevac, izrazio je zabrinutost zbog pada cena meda na svetskoj berzi, koji negativno utiče na pčelare kao proizvođače. Iako med u veletrgovinama poskupljuje, pčelari nemaju lične koristi jer se cena meda na svetskom tržištu drastično smanjila. Takođe, veliki mega marketi evropske unije smanjili su otkupnu cenu meda, čime su najviše pogođene zemlje Balkana i Mađarska.

Stefanović je naglasio da je situacija još gora zbog mešanja pravog meda s invertovanim sirupom iz Kine, čime preko 80% meda u EU postaje lažno. U Srbiji, otkupna cena bagremovog meda na veliko drastično je niža u odnosu na prethodnu godinu, iznosivši 3,5 do 3,8 evra po kilogramu.

U cilju zaštite potrošača, Stefanović apeluje da kupuju med od proverenih lokalnih proizvođača koji se dugi niz godina bave pčelarstvom. Takođe, savetuje da pažljivo pročitaju etikete na medu koji se nalazi u marketima jer, na primer, pekarski med, karamelizovan i pregrejan na visokim temperaturama, može imati znatno smanjenu nutritivnu vrednost.

Ova situacija predstavlja veliki izazov za pčelarsku industriju u Srbiji, ali Dejan Stefanović i njegovo udruženje ostaju posvećeni očuvanju kvaliteta meda i edukaciji potrošača o važnosti podrške lokalnim proizvođačima.

Studijom je ustanovljeno da su klimatske promene uticale na ostale faktore koji ugrožavaju populaciju insekata, a to su zagađenje, gubitak staništa i predatorstvo – biološku interakciju u kojoj jedan organizam, grabežljivac, ubija i jede drugi organizam, svoj plen. Pčele imaju izuzetan značaj za životnu sredinu ⎯ one su najveći oprašivači, a njihovo prisustvo znak je nezagađene sredine, o čemu je Boom 93 nedavno pisao.