Pčelari zabrinuti šta će biti sa pčelama ako dođe Rio Tinto

Poslednjih nedelja mnogobrojna Udružnja,ekološke organizacije i stručna javnost digli su svoj glas povodom iskopanja određenih ruda na teritoriji naše zemlje a koje mogu biti pogubne za ceo eko sistem i reke, zemljište, kao i za biljni i životinjski svet.

Iz Udruženja pčelara podsećaju da je Savez pčelarskih organizacija Srbije početkom avgusta održao  tribinu u saradnji sa Udruženjem pčelara iz Loznice, o potencijalnim problemima pčelara usled otvaranja rudnika litijuma.

U cilju ukazivanja na probleme oko otvaranja rudnika litijuma, pčelarima su se obratili predstavnici lokalne samouprave Ispred SPOS-a govorili su predsednik dr Rodoljub Živadinović i član IO Branko Mijić, a stručne stavove iznele su gošće tribine prof. dr Milica Tomašević i prof. dr Ljiljana Tomović.

Cilj tribine bio je pronalaženje rešenja i zauzimanje zajedničkog stava po pitanju otvaranja rudnika litijuma. Tribini je  prisustvovalo je više od 50 pčelara iz regiona.

Pčelari su se usaglasili da moraju saslušati predstavnike struke i nauke i uvažavati ih i raditi po njihovim uputstvima i savetima. Tribina je otvorila i pokrenula pitanje koje ne muči samo pčelare i druge poljoprivrednike, već i svakog odgovornog čoveka sa ovih prostora. Stav prisutnih pčelara je da najavljen rudnik donosi više štete nego koristi, sa predlogom da se projekat Rio Tinta zaustavi.

Predsednik Udruženja pčelara Požarevac i član nadzornog odbora  SPOS-a, Dejan Stefanović takođe ukazuje na ovaj  problem koji se tiče ne samo pčelara, već svih drugih poljoprivrednika koji obrađuju zemlju a u vezi sa mogućnosti iskopa određenih ruda ( prevashodno litijuma) na teritoriji Srbije kao i problem raznih  divljih deponija širom okruga i Srbije.

„Izgleda da pčele i pčelarstvo prelaze u neku drugu fazu svog bitisanja na našoj planeti i da se sada sve razlikuje u postavkama osnovnog pčelarstva od onog što se radilo do samo pre par godina. Isto važi kako za nas na ovim prostorima, tako i svuda u svetu.Svet se globalno menja, a mi  ne samo pčelari već i građani, moramo bez obzira na sve,  da  zaštitimo samu pčelu. Ako ona izgubi svoje tradicionalne paše  (unište se trajno bagremove  i druge šume ),  to će značiti da u budućnosti neće  biti ili će se drastično smanjiti,  ne samo broj pčela na našem području, već i količine meda koje će se zbog promenjenih okolnosti  godišnje proizvoditi. Bojim se da će se to odraziti i na druge grane poljoprivrede u tom slučaju.“ – rekao je Stefanović.

Neophodno da se u ovaj globalni problem uključi stručna javnost iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine kao i stručnjaci za pčelarstvo koji će  predstaviti pravu sliku  o mogućoj ekološkoj katastrofi koja preti našoj zemlji ako se u budućnosti ne bude vodilo računa o divljim deponijama, otpadnim vodama kao i iskorišćavanju naših resursa.