Podsticanje mladih na zaštitu životne sredine

Osnovna škola “Vuk Karadžić” u Požarevcu već nekoliko godina ide na razna takmičenja i time podstiče svoje učenike na podizanje svesti i znanja o prirodi i njenom značaju. Dok mladi uče o pitanju do kojeg im je stalo, njihov prirodni instinkt je da svoje novo znanje i uvid podele sa drugima,  uključujući svoje drugove iz razreda, mlađe učenike i odrasle u njihovim životima.

Eko kamp, na kome su učestvovali učenici ove škole održan je 17. put krajem avgusta ove godine. Nastavnica biologije, Biljana Damnjanović rekla je da su, u toku trajanja kampa, učenici, između ostalog, naučili i osnovne informacije  o radu i aktivnostima Pokreta gorana Srbije.

Damnjanović je istakla da je učestvovanje na kampu bilo veoma značajno za školu.

“Prvo smo promovisali školu i njihovo znanje i svoje učenike, tako da i sami učenici su negde dobili priliku iz više škola Požarevca, izdvoje se i postanu deo ekipe koja je zapravo bila predstavnik Srbije u tom takmičenju i u tom kampu.”   

Poslednje večeri kampa, održan je kviz znanja u kome su učestvovale sve ekipe. Učenica Milica Stojčić sa svojom ekipom osvojila 1. mesto i nagradu Školu lekovitog bilja na Kopaoniku 2022. godine.

“Biljke su važne za nas, za kiseonik koji udišemo. Važno je da ih čuvamo, sadimo, da ih pazimo”

Učenica Jelena Kostić sa svojom ekipom osvojila je 3. mesto, dok je učenica Jovana Načić postigla 4. mesto. Kostić je rekla da su kao nagradu dobili knjige, a cilj kampa bio je da nauče nešto o ekologiji i o prirodi.

“Ekologija je dosta značajna za nas zbog zagađenja prirode. Ne utiče dobro po nas i naše zdravlje i zbog toga treba da smanjimo smeće i seču drveća”, ističe Jelena Kostić.

U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, upravom za šume, učenici šestog razreda osnovne škole „Vuk Karadžić“ su takođe učestvovali na završnoj goranskoj radionici u okviru realizacije projekta „Zaštita, očuvanje i višenamensko korišćenje i podizanje svesti i znanja o vrednostima šuma kod mladih“, održanoj u Beogradu. Osvojili su IV mesto.

Na takmičenju je učestvovalo još 30 ekipa iz cele Srbije. Pored pokazanog znanja, učenici su promovisali grad Požarevac i školu „Vuk Karadžić“  i tako pokazali koliko je važan značaj očuvanja životne sredine.

Učenica šestog razreda, Ljubica Nikolić osvojla je četvrto mesto na takmičenju u Beogradu. Pre toga je održano predavanje na Čačalici.

„Učili smo mnogo o ekologiji i očuvanju prirode, ali i o goranima. Mislim da treba više da brinemo o očuvanju životne sredine, da smanjimo zagađenje više ozelenjavamo teritorije. Naučili smo jako mnogo o prirodi, da prepoznaejmo biljke.“, navodi Ljubica.

Šestak, Lazar Jovanović kaže da im je četvrto mesto donelo mogućnost da i oni učestvuju u eko kampu u Vršcu sledeće godine.  Podsetio je na slogan koji je obeležio takmičenje, “Posadite i vi svoja 3 drveta”.

“Taj slogan znači da svako teba da posada svoja tri drveta da bi imao svoj kiseonik za 60 godina života.”

Marko Medojević, učesnik takmičenja rekao je da mu se najviše dopao ekološki rad sa omladinom i to što su naučili da prepoznaju dosta lekovitih biljaka.

“Biljke su dosta važne za nas zato što predstavljaju fabriku kiseonika koji je potreban nama i čak mislim da bi Srbija konkretno treba da ima mnogo više šuma zato što je šumovitost oko 30%.  Za mene je ovo jako dobro iskustvo iz razloga što cela moja porodica se bavila ovim poslom. Moj deda je bio predsednik organizacije Pokreta Gorana i čak je i moja mama znala da prepoznaje biljke. Možda ću čak i da nasledim na neki način njihovo znanje i budem to što je on nekad bio”, naglašava Medojević.

Mladi pokazuju sve veći interes ekologiju i zaštitu životne sredine. Jednim delom je to zahvaljujući i njihovim nastavnicima koji se angažuju i učestvuju u raznim takmičenjima, te im na taj način bude svest i inspirišu ih da se ozbiljnije uključe i osnaže za ekološki aktivizam.

Kada se mladi pokrenu i uključe u aktivizam donose sa sobom značajne društvene promene. Njihovim delovanjem menjaju okruženje, svest i daju primer drugima. Mladi ljudi imaju želju, energiju i idealizam da učine nešto u vezi sa nepravdom koju vide, oni su moćni pokretači promena.

Ideju da unese društveni aktivizam u svoje okruženje kako bi uticala i menjala svest građana, te radila na promenama u društvu za bolju sredinu, Anu Berišić pokrenula je Greta Tanberg, švedska ekološka aktivistkinja koja je poznata po tome što izaziva svetske lidere da odmah preduzmu mere za ublažavanje klimatskih promena.

“Od 2016. se generalno bavim aktivizmom. Glavnu iskru je pokrenula Greta Tanberg. Samim tim što je pokazala hrabrost, kao mala imala je hrabrosti da pokrene tu peiču i samim tim je pokrenula i sve nas da se bavimo tom temom.

Berišić od tada ukazuje na problem životne sredine. Svest o ugroženosti životne sredine u poslednjih nekoliko godina počela je da se sve više budi u Srbiji.

 “Ceo ekološki aktivizam u Srbiji je počeo da raste,  pa samim tim i te dobre i loše stvari su  upalile iskru. Pratila sam neke stranice i grupe na FB i Instragamu, koje su predlagale neka rešenja, radile artikle o zagađenju vazuha, vode, zemljišta.” 

Berišić ističe da se njeno udruženje bavi lokalnim temama i to je njoj najvažnije jer tu i živi. Navodi da je studirala u Beogradu, imala je priliku da ostane, ali je želela da se vrati u Požarevac kako bi ovaj grad učinila boljim mestom za život.

 “Mi se generalno bavimo lokalnim temama i toje najvažnije jer ovde živimo. Završila sam studije u Beogradu, mogla sam tamo da ostanem, nisam htela jer ja volim Požarevac. Htela sam da se vratim i radim ovde i da privređujem, želim da Požarevac postane bolje mesto za život jer smatram da može, imamo itekako potencijala, stojimo na tri reke Mlava, Morava, Dunav. Imamo prelepe predele okolo, blizu nam je Đerdap, blizu nam je Golubac stvarno smo neki centar što se tiče Braničevskog okruga i mislim da treba da to iskoristimo u svakom smislu, a posebno treba da obratimo pažnju na ekologiju, ako ćemo da razvijamo turizam mora da se obrati pažnja prvenstveno na ekologiju.”

Nevladine organizacije, pokreti, stranke i vladin sektor moraju biti na istom zadatku po pitanju zaštite životne sredine u interesu celokupne zajednice. Nephodna je edukacija građana  o značaju očuvanja životne sredine koji veoma je bitan i nezaobilazan segment u procesu očuvanja prirode i zdravlja stanovništa, jer  još uvek nije u dovoljnoj meri probuđena svest o značaju zaštite životne sredine.

Pokret “Lokalni front” radi na ukazivanju problema gradskih čelnika u Kraljevu. Predrag Voštinić iz pomenutog pokreta rekao je da su kao organizacija pokrenuli neke akcije, između ostalog, ekološki protest 2015. godine, “Za čistiji vazduh”, jer su ustanovili da neke merne stanice u gradu uopšte ne funkcionišu i da za ceo grad, od 125 hiljada stanovnika, postoji samo jedna merna stanica.

“Ustanovljeno je da ta merna stanica objavljuje podatke sa zakašnjenjem od sedam meseci. Onda su oni , uvidevši da ćemo mi isterati tu priču do kraja, počeli da objavljuju sa mesec dana zakašnjenja. Meni je bilo fascinantno da se ljudi do tada uopšte nisu zanimali za to”, istakao je Voštinić.

Govoreći o individualnim ložištima koja su jedna od najvećih zagađivača vazduha, Voštinić je istakao da ta ložišta nisu samo problematična zbog korišćenja fosilnih goriva, već zbog postojanja crnog tržišta plastike i kancerogenih materijala, koji se prodaju u džakovima primerenim za loženje kotlova i koštaju 200 dinara po džaku.

“Ljudi spaljuju i sebi pod nos podmeću najotrovnije supstance koje trenutno postoje za sagorevanje, a to su patike, plastične flaše, garderoba i sav neki otpad”. Tek nakon tog saznanja i  objave u javnosti, agencija za zaštitu životne sredine je  instalirala još jednu mernu stanicu.

Aktivno uključivanje mladih u rešavanje problema lokalne zajednice, ali i problema univerzalnih za sve ljude i podneblja, značajno je ne samo za njihovo zdravo odrastanje, već i za uspešnije i kvalitetnije funkcionisanje svakog društva.

Omladinski aktivizam i volonterizam  je u Požarevcu posebno izražen kroz aktivnosti u koje su uključeni aktivno i učenici osnovnih i srednjih škola kroz ekološke sekcije i kroz akcije koje se organizuju po planu i program ekološkog društva Prijatelji Čačalice.

Svest o značaju životne sredine jedan je od ključnih pokazatelja zrelosti društva. Zato je osnovni cilj podizanje svesti nosioca društva, mladih ljudi, o konkretnim problemima u Srbiji i mogućnostima njihovog učešća i doprinosa u očuvanju životne sredine na lokalnom nivou a samim tim i na nacionalnom nivou.

Projekat “Hoću da znam i mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.