Društvo Ekonomija

Pola minimalca leglo na račune: Šta to znači za naše preduzetnike, hoće li opstati njihov biznis?

Počela je isplata pola minimalne zarade za mart, koja je stigla na većinu računa u okviru trećeg paketa državne pomoći privredi i građanima. Za državnu pomoć se prijavilo 251.517 firmi sa 1.140.000 zaposlenih. Treći paket predviđa isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca, od marta i to za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća. Boom 93 je istraživao šta ta pomoć znači za naše preduzetnike, ugostitelje, frizere i druge zanatlije i kako se cela kriza zbog pandemije korona virusa odrazila na njihov biznis. 

U jeku pandemije proletos privreda je za neke delatnosti potpuno stala, dok su neki doživeli potpuni procvat. Država je prethodnih godinu dana pokušala u više navrata da napravi adekvatne pakete pomoći za srpsku privredu da bi se ublažila šteta, ali upkos brojnim paketima pomoći privrednici su i dalje u velikom problemu.

Poslednji u nizu paketa pomoći je isplata pola minimalca za preduzetnike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća. Taj deo privrede zapošljava oko 1,5 miliona ljudi, a za tu meru je iz budžeta Srbije izdvojeno 69,8 milijardi dinara.

Posledicama pandemije i primenom raznih restriktivnih mera posebno su pogođene određene delatnosti kao što su ugostitelji, restorani, kafići, frizeri, zanatlije, muzičari ali i mnogi drugi sektori koji od samog početka, već više od godinu dana trpe razna ograničenja.

Jedna u nizu novih restriktivnih mera bila je tokom poslednjeg vikenda u februaru 2021. godine kada je, zbog povećanja broja zaraženih, ugostiteljskim objektima radno vreme skraćeno do 14 sati, a potom i potpuno zatvoreni do prošlog ponedeljka.

Šta kažu ugostitelji za pola minimalca od države? – „Trenutno nam pomoć ne znači ništa“

Zbog prethodne odluke Vlade da ograniči rad ugostiteljskim objektima do 17 sati radnim danima i zabrani im rad vikendom, drastično su smanjeni prihodi u ovoj branši. Mere su u međuvremenu malo ublažene, radno vreme je produženo do 22 časa, ali je dozvoljen ograničen broj gostiju i to baštama lokala.

Za Boom93 jedan od suvlasnika Cafea Grad kaže da poslednja pomoć od pola minimalca koja je juče stigla na račun, njima konkretno ne znači ništa.

„Mi smo aplicirali za pomoć, ali nam trenutno ta pomoć od države ne znači ništa, jer je juče uplaćen iznos za mart i to polovina minimalca, a mi u martu nismo radili uopšte. Sve što je uplaćeno dajemo radnicima. Imamo i dodatni trošak da uplatimo ostale obaveze prema državi za doprinose i poreze. Država uplaćuje pola minimalca, a mi plaćamo doprinose na ceo iznos. Radnik dobije otprilike 15.000 dinara, a mi državi plaćamo mnogo više. Praktično smo na gubitku ako ne radimo kao što nismo radili od 17. marta. A ako radimo sledeća tri meseca normalno, onda to i ima nekog smisla da pospešimo priču i malo se finansijski oporavimo.– rekao je Miodrag Gajić u izjavi za Boom93.

Gajić dodaje da, ako ugostitelji budu imali mogućnost da rade, nekako bi dotacija i pokrivala određene troškove, ali ako ih ponovo zatvore, jasno je da država treba da da pun minimalac i doprinose da bi imalo smisla. On očekuje da će u toku leta bašte moći da rade i da će biti posla, pa će sezona nekako proći bolje nego prethodni period.

Zanatlije: obućari, frizeri, sarači, krojači ne vide spas u pomoći od države, jer su odavno na gubitku

Siniša Marinković, sarač iz Požarevca za Boom 93 kaže da već drugi put po mesec dana leži bolestan kod kuće, a pola minimalca juče nije stiglo na njegov račun, iako je aplicirao i ima pravo na to.

Ja već drugi put imam koronu, imao sam u novembru i decembru, tada sam ležao 4 nedelje, i sada ponovo evo vec druga nedelja, računi stižu, posla nema. Radio sam od 9-14h , ne možes da zaradiš nista. Možeš, ali samo za državu. Za pola radnog vremena ne možeš da zaradiš celu platu, bilo gde da radiš i bilo šta.“- ističe Marinković.

On dodaje da po nekoliko dana niko i ne uđe u radnju, jer su ljudi uplašeni i  po par dana nedeljno nema pazara.  Kaže da nešto malo proda preko interneta, ljudi naručuju, ali to nije dovoljno. Država je prošle godine odložila  tri meseca, mart, april maj, ali to Siniši ne znači sada ništa. 

„Prvi put kada sam imao koronu mene su lekovi koštali preko 20.000 dinara, a istekla mi knjižica dok sam ležao, dva meseca sam platio poreze doprinose i takodje jedan mesec unapred sam tada uplatio,da bi mi overili knjižicu tako da dok sam ležao ja sam potrošio oko 80.000 dinara. A nisam zaradio ni dinar. Tih 80.000 dinara do dan danas nisam zaradio, a ponovo ležim kod kuće i ne zarađujem ništa, a računi stižu. Videću da li da zatvaram radnju. Dugujem državi još 69.000 dinara, i svaki dan taj dug raste, a ja ležim kod kuće, bolestan u karantinu. Ovih 16.000 dinara mi još nije leglo na račun“– kaže Siniša Marinković.

Krojači, obućari, većina njih je svoje radnje zatvorila ili stavila u stanje mirovanja, jer drugog izlaza nema

Blizu autobuske stanice u Požarevcu nalaze se nekoliko radnji starih zanatlija. U razgovoru sa njima, Boom93 saznaje da su, pored Siniše sarača, pred zatvaranjem i krojač koji je tu preko 30 godina, ali i obućar. Što se usluga šnajdera tiče,  posao je opao od 5  do 10 puta, a troškovi su na dnevnom nivou minimum 1000 dinara, a ako se to ne zaradi onda ste u minusu.

Obućar, Zoran Kamenović kaže da je radnju stavio u stanje mirovanja, jer u početku nije moglo da se radi uopšte i mere su se stalno menjale, kao i radno vreme, a mušterije nisu više ni imale uvid da li on radi ili ne, tako da  je radnju zatvorio i  pomoć od države nije ni koristio.

 

 

 

„Dugo sam bio bolestan, a najgore je bilo kada je bio policijski čas i ljudi su se bukvalno plašili da izlaze iz kuće i kada su smeli. Smanjen je broj autobuskih linija, a dosta ljudi sa sela nije moglo ni da dođe do grada, škole zatvorene, nije bilo ni nastavnica, ni dece da donose obuću na popravku. Sada sam u radnji i počinjem ponovo da radim, pa ću se nekako oporaviti i zaraditi za život.“-kaže Kamenović.

Frizerski saloni odavno na ivici, posla nema već više od godinu dana, preživljava se 

Jedan od požarevačkih frizera, Dejan Bjeli poznat kao Deki Line, radi preko 30 godina.  Prošle godine se preselio u veći lokal želeći da unapredi posao i  da zaposli još radnika, ali koronavirus je poremetio planove i on se vratio u stari lokal. Posao se smanjio, nema slavlja, nema proslava, nema više mušterija kao nekada i to je jedan od razloga što se bukvalno preživljava, a pomoć od države jedva pokriva sve troškove.

 „Jedan salon treba da izdvoji za radnika za platu i doprinose oko 500 evra, to je danas velika cifra. Pogotovo što nema više tog velikog posla više nema ni proslava, nema izlazaka. A ni  žene više nemaju volju da se srede bar jednom nedeljno.“- kaže Deki.

Na pitanje koliko mu znači pomoć države i ovaj poslednji paket pomoći, pola minimalca, on kaže da je pomoć od države dovoljna samo da se plate neka  sitna dugovanja. 

Smatram da je država trebala drugačije da raspodeli dodelu pomoći po vrstama zanimanja, jer mi zanatlije moramo sami da zaradimo da bi platili državi i da bi ostalo nama i da platimo dobavljačima robu. Mislim da je to moglo sve ovo vreme da se daje neki minimalac, i to bi koliko toliko pomoglo da isplivamo. Dosta će se salona zatvoriti, svako se snalazi kako zna, jer se posao smanjio odjednom bukvalno, narod je uplašen. Ja i moja porodica smo preležali koronu, izgurali smo nekako, bukvalno tri meseca nisam radio. Dva meseca kada smo bili zatvoreni i mesec  dana u novembru, kada sam imao koronu. To je veliki minus za nekog ko živi od svog rada.“– rekao je Bjeli.

Privrednici, rade sa smanjenim kapacitetima, a pomoć od države samo produžava agoniju

Kada je reč o  većim kompanijama i privrednicima, koji imaju veći broj zaposlenih situacija je slična, ali svakako su svi u gubitku jer su epidemiološke mere,  kao i globalna kriza i nedostatak posla dovele do ivice bankrotstva.

Direktor kompanije Univer, Dejan Savić je u prethodnom intervjuu za Boom93 preneo  svoja iskustva sa pandemijom koronavirusa. Kada je u pitanju poslednji paket pomoći, od pola minimalca, Savić je aplicirao za pomoć, ali kaže da se na ovakav način poslovanja agonija samo produžava.

Nije da ne znači ništa, ali u principu značilo bi u punom smislu da nam nisu ponovo ograničavali rad i zabranjivali, ovako se samo agonija produžava. Svaki put kada iskoristiš tu pomoć posle ne možeš ni da otpuštaš radnike. I nije ideja da se otpuštaju radnici, već da se time zadrže, ali pitanje je koliko ćemo to moći ako bude još zabrana rada, pitanje je koliko mi možemo da sa tim novcem zagasimo taj požar, jer jeste problem likvidnosti definitivno izražen. Iskoristićemo i sada ovu pomoć, ali spram zabrane rada trebalo je da bude cela zarada ili makar da se porezi i doprinosi otpišu, nešto kapitalnije kao stimulacija. S obzirom da smo mi delatnost koja je mogla u principu da radi, mere nisu prilagođene svakom sektoru i nisu planirane. Zna se tačno šta ugrožava zdravlje, koja vrsta okupljanja i ko su rizični kontakti, a zna se šta je moglo u tim okolnostima da funkcioniše.“- zaključio je Savić.

Koronavirus  teško pogodio i auto industriju, prodaja opala, automobil postao luksuz

Automobilska industrija je na vrhuncu pandemije korona virusa bila žestoko pogođena padom prodaje novih vozila za više od 80 odsto. Mnogi građani koji su ostali bez posla ili strahuju da ga mogu izgubiti, sada troše samo za najosnovnije potrebe. Kupovina automobila mnogima je na poslednjem mestu.

U kompaniji „Auto Mirkos“ koja se bavi prodajom i servisiranjem novih i polovnih vozila iz programa Opel  i Chevrolet kažu da je prodaja dosta opala, ali nekako opstaju. Radnike nisu otpuštali od početka pandemije i koristili su sve pakete pomoći do sada, koje je država ponudila, ali problem je što sve ovo predugo traje i po rečima direktora ovog preduzeća, Bobana Stokića, ne vidi se kraj.

Prošle godine smo otkazali prodaju 220 automobila za poznatog kupca, vozila su trebala da idu u renta car nekim poznatim kućama, svi su oni vezani za turizam. Uzeli su moratorijume od lizing kuća i banaka, a lizing kuće nisu hteli da ih finansiraju.  Stali su i letovi i aerodrom  je skoro bio zatvoren. Turista nema, a oni nisu smeli sami da uzimaju automobile bez podrške banaka. Pomoć države je  dobrodošla, da premostimo neke troškove, ali se od toga ne može živeti.“- rekao je Boban Stokić, direktor Kompanije Auto Mirkos.

Vlasnik Autocentra NR  iz Požarevca, Novica Radivojević kaže da se posao smanjio za nekih 40 procenata i u servisu i u prodaji. Radnike nisu otpuštali, koristili su pomoć države, koja je po rečima Radivojevića značila da se premoste troškovi.

Mi preduzetnici, servisi nešto malo i radimo, ali su kafici i restorani hoteli,  najviše pogođeni. Moj stav generalno je da nije loše, ja sam zadovoljan koliko je država i pomogla, jer mogla je da ne pomogne ništa. Mi radimo sa smanjenim kapacitetima, posao se smanjio i u prodaji i servisima za  oko 40 posto. Tako je i prodaja, toliko je sve palo. Videćemo šta će biti, ne zna se dokle će ovo trajati.“- kaže Radivojević.

Kriza se i dalje produbljuje, kako širom Evrope, tako i širom Srbije, jer ni vakcina još uvek ne daje rezultate, broj obolelih je i dalje u porastu, bolnice su pune. Privreda je na ivici pucanja, a kako će uticati nove mere Vlade na dalji tok privrede i života uopšte, još uvek je neizvesno.

Većina privrednika, ugostitelja, frizera i drugih zanatlija je aplicirala za državnu pomoć, ali nažalost. u jednom se svi slažu, pomoć nije realno raspodeljena.  Neke određene delatnosti u poslednjih godinu dana doživele su procvat i napravile extra profit, dok su drugi na ivici bankrotstva.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend