Poskupljenje bankarskih usluga: Šta ćemo plaćati više i zašto?

Novina jeste da ćete, ukoliko iz više pokušaja probate da podignete gotovinu na bankomatu, za pogrešno ukucan PIN morati da platite.

Iako se nisu sve banke oglasile o promeni cena, prema informacijama onih koje to jesu uradile, izdavanje serije čekova će koštati 300, umesto pređašnjih 200 dinara, podseća Nova.rs.

Izdavanje kartice po hitnom postupku, koje je do sada bilo besplatno, koštaće 400 dinara, dok će isporuka kartice na kućnu adresu, koja je do sada koštala 50 dinara, sada koštati 800.

Tako će građani morati da plate i skuplju proviziju za podizanje novca sa bankomata druge banke, kao i za sve transakcije koje obavljaju preko eBankinga.

Banke su najavile naplatu višestrukih pokušaja za podizanje novca sa bankomata. Isti je slučaj i sa neuspelim pokušajima plaćanja preko interneta.

A ukoliko izgubite karticu – spremite se da platite. Tako ćete, ukoliko ste, ne svojom krivicom, izgubili karticu, a na računu ste imali do 3.000 dinara, vi snositi troškove. Trošak će snositi banka ukoliko je iznos koji imate na računu veći i ukoliko uspete da dokažete da niste zloupotrebili karticu ili bili „vidljivo nemarni“.

Ima li osnova za poskupljenje?

Predsednik udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović najveći problem vidi u tome što logičnog ekonomskog opravdanja za nove cenovnike nema.

„Ako poskupi gorivo, taksista će povećati cenu jer mu od tog goriva zavisi posao. Od čega banka toliko zavisi da bi podigla cene dva ili tri puta? Кoji su se to troškovi njima povećali pa moraju da povećaju usluge? Poskupela su i neka osiguranja, a ako ih pitate zbog čega, oni će reći da svi dižu cene, pa i oni žele da zarade“, rekao je Gavrilović za Nova.rs.

Gavrilović je objasnio da je želja za dodatnim profitom u ovom slučaju potpuno neopravdana, s obzirom na to da su banke već izuzetno profitabilne firme. Prema njegovim rečima, ako firma posluje u „plusu“, profitabilna je, ne može se reći da je cene podigla zbog krize. Nema krize ako si profitabilan.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, poskupljenje bankarskih usluga vidi kao „okretanje banaka ka izvesnim prihodima“, tačnije naknadama koje uzimaju od korisnika po različitim osnovama. Prema njegovim rečima, zbog krize i opšteg poskupljenja, bankama je teško da predvide svoje kamatonosne prihode koje će ostvariti do kraja godine. Кako su ovo glavni prihodi svake banke, one su odlučile da se preorijentišu na druge vidove zarade.

„Činjenica je da će zbog svih poskupljenja biti smanjena kreditna sposobnost građana i raspoloživost za uzimanje kredita. Banke se sada orijentišu na takozvane nekamatonosne prihode, koji su im izvesni i koje svakog meseca uzimaju od građana“, rekao je Grubišić i istakao da „banke nisu dužne da pravdaju podizanje cena svojih usluga“, što je prema njegovoj oceni „suština svega“.

Cene bankarskih usluga ne kontroliše niko

Кako Gavrilović ističe, još jedan problem je što banke nemaju nikakvu regulativu i mogu da menjaju cenovnike svakodnevno. To niko ne kontroliše, a na kraju se sve svodi na to da klijenti ovakve promene mogu da prijave ili – promene banku.

Prema rečima sagovornika portala Nova.rs, Narodna banka Srbije nijednim svojim potezom ne pokušava da ograniči povećanje cena bankarskih usluga. Smisleno bi bilo da NBS nametne neku vrstu regulative. Primera radi, Gavrilović smatra da bi dobro rešenje bilo da banke koje sada povećaju cene, to ne mogu ponovo da urade u narednih godinu dana, ili da to povećanje ne sme da bude veće od stope inflacije.

Pravdanje banaka

U Udruženju banaka Srbije (UBS) su ranije objasnili da su zbog inflacije „povećani inputi banaka“. Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je ranije za Tanjug da su banke u ranijem periodu imale razumevanje za građane i da je bankarski sektor „pokazao solidarnost i razumevanje za građane u proteklom periodu“ odnosno, kako je istakao, u situacijama krize.

Кao opravdanje za podizanje cena bankarskih usluga, Vasić je naveo inflaciju, ulaganja u digitalne tehnologije i IT kadar, povećanje prosečne plate, rast cena nekretnina…

Zaključio je da bi za realnu sliku o tome koliki je profit banaka trebalo sačekati kraj godine, ali je dodao da „kako je bankama tako je i privredi i građanima“.