Požarevac i dalje bez regionalne deponije, samo 19% otpada završi na sanitarnim

U toku 2020. godine stvoreno je 2,95 miliona tona komunalnog otpada, a samo 558 hiljada tona je odloženo na sanitarne deponije, odnosno one koje su projektovane i rade u skladu sa evropskim propisima.

Do kraja 2021. godine sagrađeno je ukupno deset regionalnih sanitarnih deponija, u Užicu, Lapovu, Kikindi, Jagodini, Leskovcu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Subotici i Beogradu, navodi se u tekstu Programa.

U funkciji su i dve sanitarne deponije koje nisu regionalnog tipa, u Vranju i Gornjem Milanovcu.

Međutim, ni otpad koji se baca na sanitarne deponije se pre odlaganja ne tretira.

Pored regionalnih sanitarnih deponija, postoji više od 120 opštinskih deponija koje nisu u skladu sa standardima životne sredine i koje primaju na odlaganje komunalni otpad koji se organizovano sakuplja, piše u Programu.

Požarevac još uvek nema regionalnu deponiju

Podsetimo, Grad Požarevac u poslednjih dvadeset godina razmatra mogućnost izgradnje regionalne deponije, a sada najavljuje izgradnju deponije na parcelama koje pripadaju selu Kličevac, čiji su meštani izrazili protest protiv izgradnje i najavili da su spremni da se obrate i predstavnicima Evropske unije koji svojim donacijama finansiraju ovakve projekte. a u planu izgradnja regionalne deponije na zemljištu između Kličevca i naselja Kurjače.

Komisija za Javne nabavke Grada Požarevca posao izrade projektne tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne deponije u Požarevcu dodelila je grupi izvođača iz Novog Sada.

Međutim, kako je Boom93 pisao, ova odluka grada Požarevca nije našla na odobravanje meštana ova dva sela koja su organizovala potpisivanje peticije protiv izgradnje regionalne deponije.

Novica Arsić, član Udruženja “Kličevački idol” kaže da postoji nekoliko razloga koje je ovo udruženje predočilo predstavnicima lokalne samouprave zašto na ovoj lokaciji ne bi trebalo izgraditi regionalnu deponiju.

“Ovo je plodno obradivo poljoprivredno zemljište, jer je i sada na tim parcelama posejan kukuruz, tako da mislimo da nema smisla da se na plodnom zemljištu gradi deponija.  Drugi razlog je što je ovo jedna padina, a ispod je Stig sa ostalim plodnim parcelama. Kada budu krenule kiše i bujice nosiće sve to dole i zagaditi ne samo te parcele na kojima je deponija nego i sve ostale. Na nekih 2.000 metara odavde je i vodoizvorište Kličevac sa kojeg meštani sela piju vodu i pošto su istraživanja pokazala da je ovo zemljište vodopropusno i više nego što je dozvoljeno za deponije, imamo strah da će te otpadne vode sići vremenom dole do voda koje mi pijemo i sa kojih se napaja naše vodoizvorište“, navodi Arsić.

Boom93 je potražio odgovor i od gradonačelnika Saše Pavlovića, koji je rekao da se nakon istraživanja stručne konsultantske kuće, došlo do zaključka da je ovo zemljište odgovarajuće i da grad neće odustati od pomenute lokacije.

„Pojavilo se zemljište koje je republičko i koje je republika voljna da presa nama u posed. Stekli su se niz nekih činilaca, naravno činilac je i udaljenost od reke, svi parametri su odrađeni prilikom ispitivanja lokacije i lokacija je takva kakva jeste, u smislu da zadovoljava osnovne uslove za deponiju“, rekao je Pavlović.

Grad Požarevac trenutno odlaže smeće na deponiju “Jeremijino polje” koja po novim standardima nije sanitarna.