Požarevljanin u Švedskoj: Izradio bicikl od bambusa, radi unikate od kože

Život u Srbiji i Švedskoj je neuporediv, ne samo finansijski, već i kada se govori o kvalitetu života, kaže Toni Milošević iz Požarevca koji već sedam godina živi u Kalmaru u Švedskoj. Ukoliko želite da radite posao koji volite morate da imate jaku volju, dobru organizaciju i zacrtan cilj.

Požarevljani ga znaju kao servisera bicikala. Taj posao je nastavio preseljenjem u Švedsku, a rad sa kožom došao je spontano.

Milošević je nedugo po dolasku u Švedsku postao poznat jednom delu javnosti. Pobedio je na konkursu za najorginalniju ideju. Napravio je jedinstveni bicikl od bambusa.

Tada su mu Šveđani ponudili pomoć da krene u serijsku proizvodnju. Nudili su mu novac, savete, stručnjake, ali je to odbio. Sve je imao, kako kaže, na tacni.

Sećam se face tog lika koji mi je ponudio sve to. Nije mogao da veruje da sam odbio.

Nakon toga dobio je ideju da radi sa kožom, sasvim spontano.

Pre dve godine  radio sam unikatne drvene blatobrane za bicikl i jednom prijatelju sam napravio par blatobrana. Pitao me je mogu li da probam da napravim torbicu u istom stilu od kože koja će se slagati sa blatobranima. I posle nekoliko dana, torbica je bila gotova, u kombinaciji koža-drvo. Veoma mi se svideo taj spoj.”

Tada mu je, kaže, „kliknulo“.  Našao je sebi nov izazov, izradu predmeta od kože. Najpre se edukovao, istraživao, čitao i pripremao za rad sa kožom, kako bi došao do savršenog proizvoda. Borba se isplatila, kaže.

Na poslu su mi kolege dali nadimak “Mr Jekyll and Mr Hyde”, jer preko dana radim u jednoj firmi kao odgovorno lice za tehničku ispravnost bicikala i skija, a preko noći nastavljam rad sa kožom.

Milošević kaže da Šveđani veoma cene i imaju poseban tretman prema ručno rađenim predmetima. Znaju da te stvari imaju „dušu“,  da je neko utrošio trud da ih napravi, ali takodje vole da se cenjkaju, to im je u prirodi.

U Srbiji njegov rad sa kožom privlači veliku pažnju. Postoji razlika izmedju kupovine njegovih rukotvorina u Švedskoj i Srbiji zbog kupovne moći. Svoje rukotvorine šalje poštom za Srbiju, ali uz cenu ide carina i PDV.

Često mu postavljaju pitanje koliko vremena treba za izradu jedne torbe. Kaže da to zavisi od veličine, kompleksnosti izrade i detalja.

Recimo za malu torbu mi treba otprilike oko 6 radnih sati. Rekord je bila najveća torba, na kojoj  sam radio 36 radnih sati.

Ne koristi ništa od mašina. Kožu seče običnim skalpelom, rupe za šivenje buši ručno, šije ručno, a svaku ivica polira ili po potrebi boji.

Većina njegovih kupaca poželi „jos neku sitnicu“ i onda im gratis napravi još neki proizvod od kože. E, taj moj „poklon“ im je veoma drag, jer u Švedskoj ćete veoma retko naći nekoga ko će vam nešto dati. a da vam to ne naplati.

Toni Milošević je za dve godine napravio preko 90 različitih proizvoda od kože. Od torbi, kaiševa, preko novačnika i kaiševa za satove do nekih proizvoda koje ćete retko videti, kao što su burence od kože – držač za „Jack Daniels“, držač za bušilicu, nosač za vijke i matice koji se kači na ruku, futrola za Iphone slušalice, tabakera za duvan, avijatorska kapa sa naočarima.

Ideje mi dodju prilikom samog rada, svašta mi pada na pamet. Da li mi je teško da toliko radim? Ne. Oba posla su zapravo hobi, jer ih radim punim srcem.

Toni ne namerava da svoj rad sa kožom proširi na masovnu proizvodnju.

Nikada, jer će onda izgubiti dušu i to više neću biti ja.

Kaže da onog trenutka kada bude osetio pritisak i kada mu više ne bude zabavno da radi to što radi, oprobaće se u novim izazovima.

Biću kuvar. To mi je sledeći izazov.

Toni Milošević je svakako ispunio neka svoja očekivanja, da radi posao koji voli. Zapravo, dva posla.

Kada spavam? Ko je rekao da spavam?, kaže šaljivo i dodaje da je moguće da se nađe vremena za sve. Potrebno je biti uporan, istrajan i pre svega dobro organizovan.