Požarevljanin u Ukrajini: Počinje nestašica proizvoda, goriva od petka nema

Miloš živi i radi u Kijevu, ali kako za naš medij kaže trenutno se sa suprugom nalazi u gradiću u unutrašnjosti zemlje koji je nekih 150 kilometara udaljen od glavnog grada.

„Trenutno sam sa porodicom van Kijeva, gde smo se sklonili, jer tamo apsolutno nije bezbedna situacija i trenutno ne radimo. U Kijevu se čuje sporadična pucnjava, ceo grad je u blok postavama. Grad je non stop pod vazdušnom opasnošću, policijski čas je bio od subote od 17 časova do jutros i ništa nije radilo. Bilo je sporadičnih bombardovanja u okolini i predgrađima Kijeva, gde se nalazi veliki broj ruskih vojnika. Sva ratna dejstva su skoncentrisana do 10 kilometara od Kijeva, ali ukrajinska vojska pruža jak otpor. Situacija je prilično napeta“, navodi ovaj Požarevljanin.

Kijev nije evakuisan iako je poluprazan, u gradu ostalo oko 60 odsto ljudi.

„Ljudi su u svojim kućama i prilikom vazdušne opasnosti, kao i mi 1999. godine odlaze u skloništa.  Uglavnom se metro stanice koje su veoma duboke koriste kao javna skloništa, mada se stanovništvo sklanja i u podrume i podzemne parkinge. Ljudi su izuzetno složni i imaju isti cilj da brane svoje kuće“, kaže on.

Prema njegovim rečima sa ove distance, kada se priseti bombardovanja Srbije, i u Ukrajini je situacija takva da su najpre gađani vojni objekti bez ikakve objave.

„Počelo je 24. februara u 5 ujutru, kada je došlo do opšte panike, ljudi su krenuli da beže. Bile su ogromne gužve na izlazu iz Kijeva gde se čekalo od 3 do 5 sati na izlazima. Ako poredimo sa situacijom  kod nas 1999. godine, kada su nakon vojnih objekata, bombardovali puteve, mostove i dalekovode i kada smo ostali bez struje, to ovde nije slučaj, uglavnom je koncentracija na vojne i strateške objekte. Ima ulazaka ruskih trupa sa strane Krima, Luganske i Donjecke republike i sa strane Rusije u području Harkova. a takođe i sa teritorije Belorusije preko Černobilja ka Kijevu“.

Što se tiče snabdevenosti hranom, kako Miloš kaže počinje da se oseća nestašica prehrambenih proizvoda, dok goriva nema od petka.

„Struje i vode ima, a sve komunalne službe rade u standardnom režimu. Kompanije i firme koje nisu vezane za značajni sektor ne rade. Bankarske filijale takođe ne rade, dok platne kartice još uvek možemo da se koristimo. Međutim, postoji ograničenje u količini sredstava koje možete da koristite.“

U Kijevu je situacija još drastičnija budući da je bio policijski čas, a sada su veliki redovi ispred supermarketa. Snabdevanja ka manjim gradovima, kao što je mesto gde sam ja, trenutno nema. U unutrašnjosti se oseća nestašica brašna i soli kojih već odavno nema, dok hleba ima u dovoljnim količinama. Benzina nema od petka, kada su davali samo po maksimalno 20 litara. Sada do goriva se može doći samo preko specijalnih talona koje koristi vojska, policija i medicinska vozila. Na pojedinim pumpama ima dizel goriva u slobodnoj prodaji.“, priča Miloš za Boom93.

Zvanični aerodromi u svim većim gradovima su zatvoreni ili u prvom napadu uništeni.

„Železnica je prebukirana, jer ka okolnim zemljama jedino možete otići vozom ili sopstvenim kolima ukoliko još uvek imate benzina“, dodaje Požarevljanin.

Kako navodi Ambasada Srbije u Ukrajini ga je kontaktirala mejlovima u kojima su poslate konkretne informacije i kako ističe nastoje da maksimalno pomognu svima koji im se jave.

Ljudi koji su krenuli iz Ukrajine idu ka Poljskoj i Mađarskoj i to su uglavnom žene i deca, jer je Ukrajina uvela opštu mobilizaciju i muškarci , državljani Ukrajine, od 18 do 60 godina ne mogu da izađu iz zemlje.

Na pitanje Boom93, koji su mu planovi narednih dana, Miloš kaže da je poslednja solucija odlazak ka Moldaviji.

„Imamo rezervnu varijantu, jer smo na nekih 250 kilometara od Moldavske granice, tako da ukoliko bude bilo neke preke potrebe, naravno da nećemo ostati ovde“, zaključuje naš sagovornik.