Pred Požarevljanima nekoliko tropskih dana: Kako se pripremiti i najlakše podneti visoke temperature?

Ljudi su skloni da umanjuju posledice toplote i boravka na rizičnim mestima u vreme najvećih vrućina, što može da dovede do toplotnog udara, sunčanice ili težih posledica po zdravlje.

Ekipe požarevačke Hitne pomoći, s dolaskom leta, imaju sve više posla u zbrinjavanju građana u svim delovima grada. Najrizičnija situacija je, kaže dr Vujčić, boravak na otvorenim mestima u najtoplijim periodima dana – od 10 do 17 časova, ali postoje i česti slučajevi kada nagli izlazak na toplotu dovodi do problema.

„Broj pregleda i intervencija u Hitnoj pomoći je povećan sa vrelim letnjim danima. Pored hroničnih bolesnika koji imaju hronične bolesti, tu su i ljudi koji su zdravi, ali izlaganje visokim temperaturama najčeđće dovodi do kolapsa, pada krvnog pritiska i dehidratacije“, navela je doktorka.

Što se tiče ishrane doktorka savetuje da ona bude što manje kalorična, sa što više voća i povrća. Kako dodaje ono što je najbitnije, kada se gubi tečnost, gube se i elektroliti i soli, tako da slana supa može da nadoknadi taj gubitak elektrolita.

„Prostorije u kojima boravite treba da budu klimatizovane, ali treba da vodimo računa da razlika u temperaturi spoljašnje sredine i prostorija u kojima smo ne prelazi deset stepeni – iako to zvuči pomalo nerealno. Na taj način je jedino moguće dobro se adaptirati na promenu s izlaskom na ulice, jer se dešava da su izašli na otvoreni prostor nepripremljeni. Dolazi do naglih padova krvnog pritiska, kolapsa, epileptičkih napada jer se krvni sudovi šire i nastaju problemi“, objašnjava dr Vujčić.

Trebalo bi da izbegavate mineralne, odnosno gazirane napitke i da se opredelite za vodu. Naime, gazirani napici u kombinaciji sa hranom izazivaju nadutost i bol u stomaku, osećaj mučnine i povraćanja.

„Potreban je dosta velik unos tečnosti tokom celog dana, kontinuirano jer, i kad ne postoji subjektivan osećaj žeđi, tečnost se gubi. Decu naročito često nudite vodom jer mališani izuzetno loše tolerišu visoku temperaturu i nedostatak kiseonika. Bitno je da adekvatno zaštitimo sve delove tela tako što nećemo ići bez odeće – naročito ne deca, već ćemo telo prekriti laganom tkaninom i koristiti sredstva sa visokim zaštitnim faktorom od UV zračenja. Napominjem da decu nikako ne ostavljate same u prostorijama, a naročito ne u automobilima„, naglašava ona.

Boravak na plažama i bazenima – šta je najbitnije?

Zaštitni faktor je obavezan, naročito za decu i mora se nanositi nekoliko puta u toku dana. Kako dodaje dr Krulj, u vodu se nikako ne ulazi toplog i pregrejanog tela već postepeno i polako, a na suncu se ne boravi dugo iz više razloga, a najočigledniji je – pojava sunčanice.

„Sunčanica je stanje koje je postalo vrlo učestalo i često ga zatičemo u Hitnoj pomoći. Simptomatologija sunčanice je teža sa manjim uzastom, tako da je bitno da i deca, pa i odrasli, nose kapice i šešire“, navodi naša sagovornica.