Društvo

Pred Požarevljanima tropski dan: Kako se pripremiti i najlakše podneti visoke temperature?

Foto/ T.S. Voda
Šta treba da imate uvek pri ruci, kako podesiti temperaturu klime i koja hrana najviše prija na visokim temperaturama za Boom93 nedavno je navela lekarka požarevačke Hitne pomoći.

Ljudi su skloni da umanjuju posledice toplote i boravka na rizičnim mestima u vreme najvećih vrućina, što može da dovede do toplotnog udara, sunčanice ili težih posledica po zdravlje.

Ekipe požarevačke Hitne pomoći, s dolaskom leta, imaju sve više posla u zbrinjavanju građana u svim delovima grada. Najrizičnija situacija je, kaže dr Vujčić, boravak na otvorenim mestima u najtoplijim periodima dana – od 10 do 17 časova, ali postoje i česti slučajevi kada nagli izlazak na toplotu dovodi do problema.

„Broj pregleda i intervencija u Hitnoj pomoći je povećan sa vrelim letnjim danima. Pored hroničnih bolesnika koji imaju hronične bolesti, tu su i ljudi koji su zdravi, ali izlaganje visokim temperaturama najčeđće dovodi do kolapsa, pada krvnog pritiska i dehidratacije“, navela je doktorka.

Što se tiče ishrane doktorka savetuje da ona bude što manje kalorična, sa što više voća i povrća. Kako dodaje ono što je najbitnije, kada se gubi tečnost, gube se i elektroliti i soli, tako da slana supa može da nadoknadi taj gubitak elektrolita.

„Prostorije u kojima boravite treba da budu klimatizovane, ali treba da vodimo računa da razlika u temperaturi spoljašnje sredine i prostorija u kojima smo ne prelazi deset stepeni – iako to zvuči pomalo nerealno. Na taj način je jedino moguće dobro se adaptirati na promenu s izlaskom na ulice, jer se dešava da su izašli na otvoreni prostor nepripremljeni. Dolazi do naglih padova krvnog pritiska, kolapsa, epileptičkih napada jer se krvni sudovi šire i nastaju problemi“, objašnjava dr Vujčić.

FOTO: Boom93/J. Jacić

Trebalo bi da izbegavate mineralne, odnosno gazirane napitke i da se opredelite za vodu. Naime, gazirani napici u kombinaciji sa hranom izazivaju nadutost i bol u stomaku, osećaj mučnine i povraćanja.

„Potreban je dosta velik unos tečnosti tokom celog dana, kontinuirano jer, i kad ne postoji subjektivan osećaj žeđi, tečnost se gubi. Decu naročito često nudite vodom jer mališani izuzetno loše tolerišu visoku temperaturu i nedostatak kiseonika. Bitno je da adekvatno zaštitimo sve delove tela tako što nećemo ići bez odeće – naročito ne deca, već ćemo telo prekriti laganom tkaninom i koristiti sredstva sa visokim zaštitnim faktorom od UV zračenja. Napominjem da decu nikako ne ostavljate same u prostorijama, a naročito ne u automobilima, naglašava ona.

Boravak na plažama i bazenima – šta je najbitnije?

Zaštitni faktor je obavezan, naročito za decu i mora se nanositi nekoliko puta u toku dana. Kako dodaje dr Krulj, u vodu se nikako ne ulazi toplog i pregrejanog tela već postepeno i polako, a na suncu se ne boravi dugo iz više razloga, a najočigledniji je – pojava sunčanice.

„Sunčanica je stanje koje je postalo vrlo učestalo i često ga zatičemo u Hitnoj pomoći. Simptomatologija sunčanice je teža sa manjim uzastom, tako da je bitno da i deca, pa i odrasli, nose kapice i šešire“, navodi naša sagovornica.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Neda Stojićević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend