Priča našeg sugrađanina: Plovidbom do novca i ljubavi

2010. godine je prvi put stupio u kontakt sa firmom Princess Cruises i tako je sve krenulo. Nakon toga radio je u još jednoj firmi, Viking, da bi kao završnicu karijere na brodovima radio i na rečnom brodu.

„Radi sam u smeštajnom delu broda kao stjuart, odnosno kao batler, koji nije tipičan sobar već neko ko vodi računa o smeštajnim kapacitetima gostiju i u isto vreme koordinira sa njima i drugim službama broda, vi ste im najbliži kontakt sa celim brodom. Radi se dva puta dnevno jutarnji i večernji servis oko 10 do 12 sati dnevno. Ugovor za posao vam traje 6 meseci plus minus mesec dana“, priča za naš medij Stojićević.

Pre početka rada na kruzeru, putovao je sa Kulturno umetničkim društvom, a sa svakim odlaskom u inostranstvo obnavljao je svoje znanje engleskog jezika. Pre početka rada, informisao se putem foruma za mornare, tako da je unapred otprilike znao kako će izgledati to njegovo angažovanje, tako da kako kaže, posao je bio jedan pozitivan šok za njega i nosi pozitivno iskustvo. Dobio je mogućnost da obiđe brojne gradove u kojima su pristajali brodovi na kojima je radio.

„Brodovi pristaju u fantastičnim lukama. Svaki put kada niste na dužnosti možete napolje u obilazak mesta u kome ste pristali. To je dobra stvar, loša je što ste slobodni 4 sata između smena i često umorni, pa onda ostanete u sobi da odmorite, ali brod pristaje u istoj luci više puta, pa ukoliko niste uspeli prvi put da obiđete to mesto uvek ćete moći sledeći“, navodi on.

Odustajanje od posla kao poslednja opcija

„Kada sam počeo da radim odustajanje mi nije padalo na pamet, mada sam bio okružen ljudima koji su preko noći doneli odluku o povratku kući što je naravno dozvoljeno, a firma pokriva deo troškova, odnosno pravilo je ukoliko sam daš otkaz ti plaćaš kartu, ali ti firma rezerviše let i vode računa da bezbedno stignes kući“.

Organizacija pre samog puta je bitna, a kada se tamo psiha na je ogromnom testu.

„Naviknete se na svaku vrstu posla, ali teško je kada dođe poslednji mesec. Fizički jesi umoran, ali više je to saznanje da ideš kući. Željan si roditelja, prijatelja, i onda si malo nestrpljiv i teže padaju neke stvari koje treba izdržati“.

Koliko se rad na brodu isplati?

Milan kaže da se prvi odlazak u principu ne isplati, osim oficirima koji za to završavaju fakultete.

„Međutim, ovde nije reč o posadi, već o posluzi, jer smo mi tamo bili posluga. Te ulazne pozicije obično nose do 1.000 dolara mesečno, ali je dobro što nemaš nikakvih troškova, tako da ti sve ostaje u džepu. Dobro je što za svaki naredni ugovor, odlazak i ukoliko napreduješ kroz ugovore, plata raste, a što ste prisniji sa gostom tu onda bude i bakšiša, a to zna da bude lepa para, ali je isto i navlaka da se stalno vraćate“.

Na brodu našao nešto što nije tražio, a onda uplovio u mirnu luku

Kako navodi naš sagovornik sadašnju suprugu je upoznao upravo na brodu na kom su zajedno radili, a nakon toga odlučili da sa ovakvim poslom završe.

„Zajedno smo radili i na pretposlednjem ugovoru smo se upoznali u Veneciji. Nakon toga dobili smo ugovore za isti brod i već smo ozbiljnije planove pravili. Po završetku mog ugovora, ona je dala otkaz i vratila se. To je bilo pre 5 godina, tako da već toliko nas dvoje ne plovimo. Našao sam nešto po šta nisam otišao“, zaključuje Stojićević i dodaje da je rad na ovakvim brodovima, divno iskustvo, a da mladi treba da iskoriste takve mogućnosti, jer će najpre zaraditi, zatim naučiti se radu i disciplini i obićiće divna mesta koja možda ne bi nikada uspeli.