Produžena zima i kriza u Ukrajini uticaće na cene voća

To je rekao sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović.

On je za Tanjug rekao da su najugroženije osetljivije biljke poput kajsije, breskve i rane sorte šljiva.

Rekao je i da vremenski uslovi pogoduju razvoju bolesti i pojavi štetočina, što će usloviti nešto intenzivnije tretiranje voća i povrća, a time i povećati proizvođačku cenu.

Bogunović je kazao da je hladnije vreme uslovilo odlaganje setve i u ratarstvu, s obzirom na to da temperatura zemljišta mora da bude preko 10 stepeni da bi se seme primilo.

Podsetio je da već drugu godinu Čačak trpi posledice zbog kasnih mrazeva i da je prošle godine rod kajsije u tom kraju zbog toga bio prepolovljen.

Rekao je i da je još rano za procenu štete od mraza i snega u zlatiborskom okrugu, dodajući da je tamo više štete ove godine naneo rani mraz nego sneg.

Objasnio je da bi štetu umanjila puna primena agrotehnike koja podrazumeva protivgradne mreže i antifrost sisteme ukoliko su u pitanju krajevi u kojima je mraz uobičajena pojava.

Takođe, poručio je da bi za poljoprivrednike bilo korisno da se pre uzgoja određenih biljnih vrsta utvrde mikro klimatski uslovi i proveri zemljište.

Bogunović smatra da ne bi trebalo da bude nestašice ni jedne sorte voća karakteristične za naše podneblje, jer Srbija posluje sa tržišnim viškovima, ali je dodao da je pitanje koliko će voća biti za izvoz.

Što se tiče žitarica, padavine prethodnih dana su, kaže, dobrodošle i omekšale su zemlju, te će to povoljno uticati na žetvu i rod pšenice koji se očekuju za malo više od dva meseca.

„Vremenski uslovi uticaće povoljno na pšenicu i padavine ovoj biljnoj vrsti prijaju, dok je za kukuruz rano reći. Za sada nema razloga za brigu“, poručio je Bogunović.

Podsetio je da je ove godine pšenica zasejana na oko 30.000 hektara više nego prethodne godine, te da se očekuje da će ove godine biti proizvedeno oko tri miliona tone pšenice, što je, ocenio je, s obzirom da su godišnje potrebe Srbije za pšenicom oko 1,6 miliona tona, više nego dovoljno i građani nemaju razloga za brigu.

Govoreći o uvozu i izvozu u Rusiju i Ukrajinu, a u kontekstu krize, Bogunović je rekao da se oni, iako pod otežanim okolnostima i drugačijim uslovima transporta, ipak odvijaju.

Problem je, kaže, transport koji je skuplji i duže traje, što ne prija određenim biljnim vrstama koje stajanjem trule.

Upozorio je i da će naredna godina biti daleko kritičnija za tržište Ukrajine, jer je zbog rata zasejano manje obradivih površina nego prošle godine.

Na pitanje da li će se kriza i vremenski uslovi odraziti na cene voća i povrća u Srbiji, Bogunović je kazao da je izvesno da će do toga doći, jer će zbog kasne zime rod pojedinih voćnih sorti biti smanjen, a istovremeno rastu cene imputa, što će uticati i na krajnje cene proizvoda.