Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu?

On je precizirao da će pomoć dobiti svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, u vojno-zdravstvenim ustanovama, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama socijalne zaštite, čiji se rad finansira sredstvima iz budzeta, kao i zaposleni u Zavodu za sport i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Železnica Srbije.

On je podsetio da je još pre pandemije, krajem 2019. godine, doneta odluka da se medicinskim sestrama poveća plata za 15 odsto, a lekarima specijalistima za 10 odsto.

“Kada je počela pandemija jedna od prvih mera bilo je povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu u iznosu od 10 odsto. Nakon toga, krajem 2020. godine isplatili smo im jednokratnu pomoć od po 10.000 dinara. U januaru 2021. godine zdravstvenim radnicima povećane su plate za 5 odsto, a sada, u januaru, plate u zdravstvu su povećanje za osam odsto”, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, vidi se da je i pre pandemije, jedna od najvažnijih politika bila da se pomognu i podrže zdravstveni radnici.

“Ako uporedite plate danas, sa januarskim povećanjem, u odnosu na 2011. godinu, plata medicinskih sestara je veća za 85 odsto, a lekar specijalista ima 68 odsto veću platu. Bila je oko 604 evra, a ove godine će preći 1.000 evra. Ogromne su razlike, ogromna je pomoć i podrška države, i tu pokazujemo snagu naše ekonomije i naše prioritete”, naveo je Mali.

Medicinari i dalje nedovoljno plaćeni

Bez obzira na povećanja, sindikalni predstavnici zdravstvenih radnika ističu da plate i dalje nisu na dovoljno visokom nivou, naročito kada su u pitanju plate lekara koji dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, dok bi ta razlika trebalo da bude skoro duplo veća, kako je Nova ekonomija već pisala.

Problem u velikoj meri predstavlja odlaganje primene Zakona o sistemu plata koji bi uveo platne razrede, a samim tim i jednake osnovice i uređene koeficijente.

Trenutno, medicinari u Srbiji nemaju iste osnovice.

“U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo”, kazao je za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.

I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost.

Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.

“Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade”, objašnjava Panić.

S obzirom na to da je ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.

Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000 dinara).