Rezultati ankete Boom 93: Kakav nam je životni standard?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Braničevskom okrugu zaradom višom od republičkog proseka može da se pohvali jedino Gradska opština Kostolac. U ovoj opštini zaposleni su u septembru u proseku ostvarili zaradu od 77.072 dinara, koja je iako niža od avgustovske plate, i dalje za oko 2.000 dinara viša od republičkog proseka. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u septembru u Srbiji je iznosila 74.981 dinar, objavio je Republički zavod za statistiku.

U Požarevcu je posle Kostolca prosečna zarada najviša u okrugu i za septembar je iznosila 70.696 dinara. Pitali smo građane da li smatraju da vlast realno prikazuje ekonomsku situaciju prosečnog stanovnika skoro 94 % odnosno 135  ispitanika ankete dalo je odgovor “Ne”.

Građani su imali mogućnost da u anketi i obrazlože svoje odgovore:

Na primer da je prosečna plata 70 000 dinara je apsolutno neistina. Treba gledati presek koliku platu prima najveći broj stanovnika, a to je negde oko 50 000 din. I pritom da veliki broj ljudi radi više poslova da bi izdržavali sebe i svoju porodicu.

 “Čak ni njihova „potrošačka“ korpa nema veze sa stvarnošću.”

“Cene su otišle u nebesa veštački većinom..nek odu u mađarsku i vide cene a i plate”

Da oni znaju sa koliko prihoda živi većina, ne bi podizali cene osnovnih životnih sredstava, do te mere, da su ljudi prinuđeni da gladuju, plaćajući račune vode, struje, i raznih drugih poreza.

Elementarni troškovi života su mnogo veći od predstavljenih, iznos prosečne plate ne znači ništa, zvanični procenti poskupljenja se umanjuju.

Glorifikuju siromaštvo, a žive luksuznim životima…

Ima mnogo više nezaposlenih. Iz meseca u mesec sve se teže preživljava. Otplata kredita raste zbog euribora. Svi proizvodi su poskupeli drastično, neki i 100 posto. Malo se govori o tome.

Inflacija je mnogo veća nego što prikazuju.

Na pitanje “Da li radite više poslova da biste uspeli da priuštite sebi pristojan život, najviše njih, skoro 62%, odnosno 73 ispitanika odgovorilo je potvrdno. Više od polovine anketiranih (56,9%) odgovorilo je da trenutno otplaćuje neki kredit.

Najviše novca na mesečnom nivou građani troše na hranu i bezalkoholna pića. Za to se izjasnilo 27% anketiranih, dok 22,7 % reklo da najviše troši na račune i stanovanje građana. Najviše je onih koji za to izdvajaju 15000 dinara. Novac za lekove izdvaja 10 % građana, a potrebno im je oko 5000 dinara mesečno za zdravstvo i lekove. Za to se izjasnilo 28% ispitanika. Za rekreaciju i kulturu 78% ispitanih građana mesečno izdvaja 20 hiljada dinara.

Kada izmire sve svoje obaveze, skoro 80 % građana nema novca za slobodne aktivnosti (koncerti, predstave, bioskop, knjige, putovanja), a skoro isti procenat je reklo da ne uspeva da ode svake godine na letovanje. Tek 2,8 % njih može sebi da priušti i letovanje i zimovanje.  Na pitanje da li koriste vaučere za putovanje po Srbiji, 90 % odnosno 130 građana je odgovorilo da ne koristi.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović rekao je nedavno  da u teškim okolnostima Vlada Srbije uspeva da obezbedi niske cene osnovnih životnih namirnica, a pre svega hleba, ulja, soli i šećera.

„Te namirnice su u našoj zemlji ako ne najjeftinije, onda među najjeftinijim u Evropi“, rekao je Momirović nakon potpisivanja odluke o raspodeli prvih 27.218 tona pšeničnog brašna T-500 proizvođačima hleba po subvencionisanim cenama.

Anketirani građani smatraju da su cene hrane visoke, te da cene osnovnih namirnica treba budu u skladu sa primanjima. Naveli su da država treba da dodeljuje subvencije i pomoć socijalno ugoženima, kao i druge pogodnosti.

Naveli su još primera na pitanje šta država može da učini da bi pomogla građanima u kriznim vremenima:

Država treba da zaštiti radnička prava i da podigne minimalnu cenu rada za minimum 30%. .

Omogućiti finansijsku pomoć poljoprivrednicima i ostalima koji se bave proizvodnjom namirnica biljnog i životinjskog porekla, kako bi cene osnovnih proizvoda bile niže.    

Odvajati više novca za pomoć socijalno ugroženim grupama, da osmisli posebne pakete pomoći za porodice sa decom i stara lica.    

Omogućiti finansijsku pomoć poljoprivrednicima i ostalima koji se bave proizvodjnom namirnica biljnog i životinjskog porekla kako bi cene osnovnih proizvoda bile niže.     

Zaustaviti inflaciju, vrati cene proizvoda na realnu cenu. Kontroliše povećanje cena svih proizvoda.

Neka omogući da se mladi ljudi zaposle i da imaju plate veće od minimalca. Ako je to moguće život će biti bolji. Za sada penzioneri izdržavaju svoju decu dok su živi.   

Uspostaviti kontrolu izvora prihoda.               

Moratorijum za kredite dok se situacija koliko toliko ne normalizuje.           

Linearno povećanje primanja, kao što su uvele neke evropske zemlje, veća kontrola povećanja cena, ukidanje bespotrebnih taksi i nameta, manji porezi na plate i zarade i prekid besomučnog trošenja budžetskih sredstava i naduvavanje cena za javne nabavke i radove.            

Obavezno zdravstveno osiguranje bez obzira na status zaposlenja i visini primanja od ostalih članova u domaćinstvu.    

 Od 144 anketiranih građana skoro trećina živi u četvoročlanom domaćinstvu, dok je onih sa tri člana 23,6%. Više od polovine su muškarci, 57,9 %, dok je 61 žena odnosno  42,4 %  učestvovalo u ispitivanju. Iz gradske sredine potiče 105 anketiranih ili skoro 73 %, a anketiranih iz seoskih sredina je 27,1%.

Građani koji su popunjavali anketu su uglavnom srednjeg obrazovanja, 45,1%, dok je onih sa visokim obrazovanjem skoro 23%. Fakultetski obrazovanih građana bilo je 18,1%, dok je onih sa master diplomama i magistraturom 9 % , dok ih je sa doktoratom svega 0,7 %, odnosno jedan ispitanik.

Više od trećine anketiranih  građana ima  mesečna primanja između 46 hiljada i 60 hiljada dinara, 35 odsto, dok se 25 % ispitanika izjasnilo da ima primanja između 61 do 75 hiljada dinara.

Kada su u pitanju penzioneri, skoro četvrtina (38,5 odsto) ima penziju između 16 i 30 hiljada dinara. Petina anketiranih (23,1) navela je da prima penziju između 61  i 75 hiljada dinara.

Minimalna potrošačka korpa za septembar je iznosila 46.652,08 dinara i bila je veća za 922,51 dinar ili za dva odsto od avgustovske potrošačke korpe, dok je u odnosu na septembar prošle godine minimalna korpa bila veća za 15,8 odsto.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru je bilo potrebno 1,2 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe 0,62 prosečne zarade.