Rezultati ankete: Zanimanje prosvetnog radnika u Srbiji nije dovoljno cenjeno

Anketu, koja je bila anonimna, popunilo je 75 ispitanika, od kojih je 40 navelo da su i sami prosvetni radnici.

One koji su naveli da su prosvetni radnici pitali smo da li se slažu sa odlukom sindikata o prihvatanju Protokola, dokumenta koji je predložila Vlada Srbije. Prihvatanjem Protokola odustali su od najavljivanog štrajka. Od 40 prosvetnih radnika koji su popunili anketu, 80% njih ne slaže se sa odlukom predstavnika reprezentativnih sindikata.

Navodimo u celosti neka od obrazloženja odgovora:

• „Godine 2014. Verbić, zajedno sa većinom u Srbiji, polomio je kičmu prosveti. Šarčević je samo završio posao ovom užasnom reformom. Vlada Srbije je bez pristanka prosvetnih radnika skinula plate za 10 posto, a potom šatro vratila, ali na manju osnovicu. U društvu je prisutan narativ da prosvetni radnici ne rade ništa. Svaki praznik kod nas se tendenciozno naziva raspustom. I dok tako oni što su devedesetih nanosili zlo ubijaju prosvetu, prosvetni radnici od svojih usta odvajaju da bi škola funkcionisala. Za tri godine korone prosvetni radnici su sponzorisali nastavu i žrtvovali svoje lične podatke i privatnost. Naravno da su sindikati opet izdali.”
• „Godinama smo degradirani od strane društva, javnosti. Nije samo reč o malim platama. Odnos se promenio. Ružne stvari se ističu, iako su tek neznatan deo rada sa decom. O uspešnim i vrednim nastavnicima i učenicima se malo piše i govori.”
• „Ima i bitnijih stvari koje bi trebalo promeniti. Po reprezentativnim sindikatima, nama je najvažnija plata, što apsolutno nije tačno. Mi želimo da se vrati poštovanje prema učiteljima i nastavnicima, da se poštuje naša profesija, da se olakša učenicima po pitanju broja časova i predmeta,da se smanji broj učenika u odeljenju, kako bi svako od njih mogao podjednako dobro da napreduje.. Ima još stvari koje bi trebalo da se menjaju,ali navedeni razlozi od strane sindikata,nisu potpuni prioritet.”
• „Protokol ne rešava suštinske probleme u položaju prosvetnih radnika.”
• „Ne donosi ništa prosvetnim radnicima. Bavimo se administracijom kao da smo ekonomisti.”
• „Da slažem se, ali treba raditi još više na odnosu celokupnog društva na uvažavanju profesije i ovlašćenja u radu sa decom.”

Među odgovorima bilo je i onih koji su naveli da nisu upoznati sa sadržajem Protokola. Jedan od ispitanika naveo je kako ponovo ništa nije urađeno za prosvetne radnike, te da će napustiti sindikat. U četiri odgovora kao problem navedena je opterećenost prosvetnih radnika administracijom.

Prosvetne radnike koji su učestvovali u anketi pitali smo i koliko je rad u školi drugačiji nakon tragičnih događaja u OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima u okolini Smedereva. Da nema razlike u radu navelo je 16 ispitanika, a njih šest je navelo da razliku čini samo prisustvo policajaca u školama. Neki od odgovora glase:

• „Ministarstvo ništa nije preduzelo osim famoznih Smernica o tematskim danima, koje nisu nikakvu svrhu ni poentu imale, nastavno osoblje nikakvu obuku nije dobilo, đaci i profesori su u početku bili uplašeni, zatim zbunjeni, a sada se samo prećutno očekuje da nastavnici budu blagi i puni razumevanja, što je samo još jedna degradacija njihovog položaja.”
• „Sve što nam je Smernicama preporučeno da radimo, već smo ranije radili. I obrazovali, i vaspitavali, i osluskivali, i razgovarali…”
• „Za nas, prosvetne radnike, samo je pojačana administracija. Mi se uvek trudimo, bez obzira na tragične pogibije, da sa decom razgovaramo o nasilju i podršci. Izuzev pojačane administracije i policajaca koji su ispred škola, nema promena.”

Oni koji smatraju da se rad promenio navodili su kako je sada teži, da je na nastavnicima veća odgovornost, a da je među decom primetno veće ispoljavanje besa nego ranije:

• „Sav bes dece počeo je da kulja, sve što je do tada zadržavano isplivalo je na površinu.”
• „Više se obraća pažnja na protokole, pravilnike i drugi vid dokumentacije. Ispaštaju deca i prosvetari.”
• „Mislim da je nakon pomenutih događaja veća potreba za podrškom u mentalnom zdravlju.”

Među ispitanicima koji nisu prosvetni radnici njih 12 je navelo da ne podržava ili smatra greškom prihvatanje protokola. Neki od njih naveli su kako je to „dugoročno pogrešno”, kao i da je to „trenutno rešenje, a ne trajno”. Jedan od odgovora glasio je: „Nakon majskih dešavanja država nista nije učinila da izvrši bilo kakve promene u društvu,prosveti i obrazovanju. Ne radi se samo o plati.” Takođe, jedan ispitanik naveo je kako smatra da su to „predizborna obećanja”.

Zahtevi prosvetnih radnika na protestu u Beogradu koji je održan 26. septembra bili su da se prosečna plata nastavnika izjednači sa republičkim prosekom, povećanje stimulansa za razredne starešine i razgovor o njihovom materijalnom i profesionalnom položaju. One koji su obeležili da nisu prosvetni radnici pitali smo da li smatraju da su zahtevi prosvetnih radnika opravdani. Od 25 odgovora u 22 odgovora ispitanici su naveli da zahtevi jesu opravdani. Jedan ispitanik smatra „da treba da traže mnogo više. Stub su i temelj društva i njegovog prosperiteta”. Jedan odgovor bio je negativan, a jedan ispitanik naveo je da nisu svi zahtevi opravdani.

Rezultati ankete pokazuju da ispitanici smatraju da je položaj prosvetnih radnika u društvu veoma nepovoljan. Naime, na pitanja da li smatraju da učenici dovoljno uvažavaju prosvetne radnike i da li im oni predstavljaju autoritet, da li roditelji dovoljno uvažavaju rad prosvetnih radnika i da li je biti prosvetni radnik cenjeno zanimanje u društvu, većina ispitanika odgovorila je negativno.

Čak 61 od 65 ispitanika mišljenja je da materijalni položaj nastavnika nije na zadovoljavajućem nivou.

Sudeći po rezultatima ankete, odgovornost za nepovoljan položaj prosvetnih radnika je i na njima samima, budući da 87,7% ispitanika smatra da se nedovoljno bore za svoja prava. Neka od obrazloženja odgovora su sledeća:

• „Ne znam zašto je tako. Lično sam se borila, štrajkovala išla na proteste. Pred penzijom sam i malo sam posustala, ali sam podrška mladim kolegama.”
• „Nema nikakve borbe, u većini slučajeva se ćuti kada je u pitanju promena obrazovnog sistema ili načina rada ustanove ili međuljudskih odnosa.”
• „Previše letargični u očekivanju boljeg sutra. Boljeg za prosvetne radnike, za učenike i društvo u celini. Ali to ne dolazi samo po sebi. Predstavnici sindikata su plaćeni dodatno za svoj posao i više štite svoju poziciju i dodatnu zaradu nego interese svih prosvetnih radnika.”
• „S obzirom da naši sindikati se ne trude za nas, trebalo bi da se iščlanimo i izađemo na ulice. Nažalost i to je nemoguća opcija,jer većina kolega je pod pretnjom od otkaza,od strane vladajuće stranke.”
• „Štrajk pred svaki početak školske godine nije dovoljan ni da ih ozbiljno shvate a kamoli da se za nešto izbore.”

Sindikati se kao problem spominju u 11 odgovora. Navodi se kako se ne bore za prava prosvetnih radnika, već da rade u sopstvenom interesu.

Kako bi se položaj prosvetnih radnika popravio, neophodne su promene u društvu. Neki od odgovora učesnika ankete su:

• „Da profesori konačno postanu zainteresovani za rad. Da znanjem i radom postanu autoritet deci, da na poziciju ministra bude postavljen čovek iz struke i da celo društvo menjamo iz korena.”
• „Da se korenito promeni stav društva o značaju prosvetnih radnika, ali istovremeno onemogući rad onih koji nisu stručni za bilo kakav posao u prosveti.”
• „Da se nastavnici počnu baviti svojim poslom a ne administrativnim. Da se roditelji manje bave školom i decom u školi, već svojim poslom. Da nastavnici posebno u srednjim školama ne glume drugove deci i ispijaju pića po lokalima, a u osnovnim školama dadilje deci čašćavajući roditelje nezasluženim ocenama radi mira u kući. Kada je nešto za jedan, treba da bude jedan, a kada je pet, treba da bude pet. Kada neko treba da ide na popravni ispit ili ponavlja, ne treba bežati od toga ili, kada treba smanjiti vladanje, to treba uradit,i a ne 300 listova gusto kucanih da se pravda za nečiji nerad ili nepoštovanje pravila. Pa ko je lud to raditi za istu platu upišem pet i primerno vladanje i raspust je moj, a ne samo običan odmor. Dokle god nastavnik bude bio administrativni radnik sa duplo manjom platom od šofera, i sa tri puta više školovanja prosvetni radnik će biti u mulju i na dnu lestvice. Odlazim i ja iz ove priče zbogom prosveto i sretno deco…”
• „Da se prekine sunovrat društva, da se obrazuju i roditelji i shvate koliko je značajna uloga nastavnika u životu njihove dece.”
• „Da se vrate institucije, vladavina i primena zakona, obračun s korupcijom i burazerskim odnosima i na mikro i na makro nivou. Da se društvo i pojedinac trgnu, odreknu svojih „burazerskih“ kalkulacija i žrtvuju svoj kratkoročni ćar i komoditet. Da, ulaganje u prosvetu (ne mislim na plate) jeste dugoročno i ne bode odmah oči kao putevi i stadioni, ali je najvrednije i već posle 20 godina donosi bolji život svima jer se ulagalo u bolje buduće ljude.”
• „Država mora promeniti prioritete društva. Državno obrazovanje i zdravstvo nemaju alternativu.”
• „Obrazovanje mora da postane jedan od glavnih prioriteta u društvu. O tome se priča samo u predizbornim kampanjama. Neophodno je ulaganje u obuku kadrova i sredstava za rad, a da to nisu novi prozori i podovi. Akcenat mora da bude na kvalitetu nastave, a ne na papirologiji. Sažimanje gradiva i predmeta je takođe neophodno. Sankcionisati kako profesore, tako i studente i škole koji nezakonito izdaju ili stiču diplome. Napraviti objektivne rang-liste obrazovnih institucija, rešiti problem korišćenja interneta u učionicama.”
• „Potrebna je promena sistema vrednosti u čitavom društvu, ukidanje trange-frange fakulteta jer su oni zapravo obesmislili ovu profesiju. Zahvaljujući instant diplomama fakulteta i viših škola, obezvredjeno je osnovno i srednje obrazovanje jer je cilj postao kupiti diplomu i sesti u fotelju.”
• „Potrebno je da se sami prosvetni radnici zauzmu za svoj status i da predlažu adekvatne izmene zakona, kao i da na poslu reaguju kada se ne radi u opštem interesu.”
• „Promena samih prosvetnih radnika. Sami su izgubili autoritet dodvoravajući se učenicima i roditeljima. Nastavnik i đak ne mogu biti drugari. Nastavnik treba da bude primer ponašanja učeniku.”

Sumirajući odgovore ispitanika, zaključak je da se, kako bi se poboljšao položaj prosvetnih radnika, mora promeniti sistem vrednosti i obrazovanje se mora postaviti kao prioritet u društvu. Prosvetni radnici treba da budu manje opterećeni administracijom. U školama treba zaposliti stručni kadar, a nastavnici treba da povrate izgubljeni autoritet i postave jasne granice u odnosu između njih i učenika.