Samo 20 firmi za struju duguje 17 milijardi dinara

Kako piše „Blic“, to je nešto više od 146 miliona evra, što je blizu tri i po miliona više nego u januaru ove godine.

„Braća po dugu“ uglavnom su godinama iste firme, samo im se mesta na listi menjaju, a konstantna pojava je i to da je trošenje struje na veresiju privilegija samo kompanija koje su pod ingerencijom države.

Nepromenjeno je i to da prvu poziciju i dalje čvrsto drži „Železara Smederevo“ sa 4.659.796.056 dinara ali i to što većina top dužnika uvećava svoje račune za neplaćenu utrošenu električnu energiju, dok je samo njih sedam uspelo da ih smanji.

Takvu volju je pokazao „Serbia Ziđin“ koji je uspeo da neizmirene račune od blizu 500 miliona dinara iz januara 2021. godine u potpunosti izmiri ali i JP „Resavica“, koje nema više na spisku dužnika, pa je njenu dugogodišnju vicešampionsku titulu preuzela „Enegetika“ iz Kragujevca.

U trio neslavnih svrstalo se i JKP „Toplana“ iz Bora, koje se sa petog mesta iz 2021. godine popelo za dve pozicije jer nisu servisirali svoje obaveze pa su one narasle na 1,16 milijardi dinara.

Ono što još karakteriše i listu najvećih dužnika za 2022. godinu je i to što se na njoj i dalje kao jedina lokalna samouprava nalazi Gradska uprava Kragujevca ali i to što je dug „Infrastruktura železnice Srbije“ za četiri meseca narastao skoro tri puta u aprilu u odnosu na januar, odnosno sa 253 miliona stigao na skoro 620 miliona. Pored toga u top 20 pojavila su se i neke nove firme poput „Krušika“ iz Valjeva ali i „FAP“-a iz Priboja.

Izgleda da ovoj srpskoj praksi korišćenja struje na veresiju nije uspeo da stane na put ni MMF koji to izričito traži godinama unazad od srpskih vlasti. Ovo tim pre što je reč o uglavnom istim kompanijama kojima se dugovi tolerišu a struja ne isključuje, što bode oči privatnim firmama i domaćinstvima, koji nemaju tu privilegiju.