Društvo

Smanjena imunizacija dece: Preti li Srbiji povratak zaboravljenih bolesti?

Boom93/MMV
U poslednje dve godine smanjena je imunizacija dece redovnim vakcinama iz obaveznog Kalendara.

Zdravstveni sistem bio je podređen epidemiji virusa korona, vakcinaciji stanovništva protiv kovida, te je otvoren put za izbijanje novih epidemija. Posebno zabrinjava to što je broj vakcinisane dece MMR vakcinom (male boginje, zauške, rubeole) u 2020. godini pao na 78 odsto, a za dobar kolektivni imunitet potrebno je da broj imunizovanih bude iznad 95 odsto piše Euronews Srbija.

Lekari upozoravaju da bi to moglo da dovede do povratka zaboravljenih bolesti, kao što su male boginje. Slična situacija bila je i 2017. godine kada je u Srbiji buknula epidemija morbila, tada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a premunilo je 15 osoba. I tada su epidemiolozi upozoravali na zabrinjavajuće mali broj vakciisanih, da je u 2016. godini cepivo primilo 81 odsto mališana, a u godini izbijanja epidemije 85,2 odsto. Tek kada su bolnice počele da se pune zaraženima, kada je počeo da raste broj inficiranih sa komplikacijama, kao što su upala pluća, upala mozga, roditelji su se trgli i u 2019. godini obuhvat vakcinacijom bio je 93,4 odsto.

I ovog puta najmanji obuhvat vakcinacijom je u velikim gradovima kao što su Beograd i Novi Sad. U Beogradu je prvu dozu MMR vakcine prošle godine primilo samo 68,84 odsto dece, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 72,48 odsto. Obuhvat drugom dozom je nešto bolji te je prošle godine pred polazak u školu vakcinu primilo 78,81 odsto dece, dok je 2020. godine obuhvat bio 74,80 odsto. Međutim, to je i dalje malo da se stvori jak „imunološki bedem nacije“. Inače, MMR vakcina se prima u dve doze – prvu deca primaju u drugoj godini života, sa 13. ili 14. meseci, a druga pred polazak u školu.

Dr Jelena Zajeganović, specijalista za zdravlje i rani razvoj dece u UNICEF-u kaže za Euronews Srbija da se prag od 95 odsto vakcinisane dece beleži samo za vakcine koje se daju u porodilištima, poput cepiva protiv tuberkuloze.

Napominje da deca primaju vakcini protiv 11 zaraznih bolesti, koje su ozbiljne i mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija pa čak i smrtnih ishoda. To je tuberkuloza, hepatitis, difterija, tetanus, veliki kašalj, hemofilus influence, pneumokok, male boginje, rubeola, zauške, dečje paralize.

Pad u imunizaciji

„Vakcinacija dece zahteva posvećenost. U poslednje dve godine bili smo opterećeni kovidom, bilo je dosta nedoumica, roditelji nisu bili spremni da dovode dece na vakcinaciju. Sve to je dovelo do pada obuhvata vakcinacijom, a to se najbolje vidi kod MMR vakcina“, navela je dr Zajeganović.

Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1998. godine zbog studije u kojoj je to cepivo povezano sa pojavom autizma. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, ali je nepoverenje u tu vakcinu nastavilo da raste. Zejeganović podseća da se prva doza MMR vakcine prima od 12 do 15 meseca života, da u tom periodu dete počinje da izgovara prve reči, te ako one izostanu vakcina se povezuje razvojnim poremećajima.

„Rađena su brojna istraživanja u svetu i nijedno nije pokazalo veću incidencu autizma kod dece koja su primila vakcinu i kod onih koji nisu. Ne znamo šta su uzročnici autizma“, pojasnila je Zajeganović.

Ukazala je da je u Beogradu sada obuhvat vakcinacijom kao 2016. godine i podsetila da je u 2017. godini izbila „snažna epidemija morbila“ u kojoj je bilo 15 smrtnih slučajeva od kojih su četvoro bila deca mlađa od četiri godine.

Apelovala je na roditelje, čija deca kasne sa vakcinacijom, da se jave pedijatru i prime cepivo.

„Preduslov za epidemiju je nizak obuhvat vakcinacijom, morbile se šire brzo, organizam koji nije zašptićen skoro je nemoguće da se ne zarazi“, rekla je ona.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend