Smanjuje se broj studenata u Srbiji, koji su razlozi za to?

U prošloj akademskoj godini u našoj zemlji na osnovnim, master i doktorskim studijama, školovalo se 242.550 studenata. Deceniju ranije – 231.661 akademac. Međutim, u prošloj godini upisano je 48.043 brucoša, a deceniju ranije 5.000 više, odnosno 53.082 studenta.

Novo vreme donosi i nove tendencije. Sve je veće interesovanje za IT, dok nezainteresovanost za nastavničku profesiju postaje konstanta.

„Sve je više kompanija koje traže to zanimanje, tehničke nauke, informatika, mašinsko inženjerstvo elektroinženjerstvo i ostale vrste tehničkih nauka. Što se tiče društvenih nauka blagi je pad, doduše sva mesta su popunjena budžetska“, navodi prof. Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Kragujevcu.

Prof. Vlastimir Nikolić, prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu, kaže da imaju manjak studenata na afirmativnim merama.

„To je 93 studenta, a prijavi se oko tridesetak. A što se tiče budžetskih i samofinanisrajućih to su te brojke oko 3.600 zadnjih pet, šest godina“, dodaje Nikolić.

Na beogradskom Filozofskom fakultetu vruće-hladno. Decenijama najpopularniji smer u Srbiji je psihologija, dok drugi smerovi ostaju nepopunjeni.

„Imamo praktično 10 odeljenja, odnosno 10 fakulteta u jednom, naravno, imamo zajedničku osnovu, ali mislim da je upravo to što budući studenti nisu upoznati sa svim onim što fakultet predaje i nudi. Upravo zbog toga i dolazi do te disproporcije u interesovanjima kada su upisi u pitanju“, navodi Danijel Sinani, dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

I beli mantili su uvek traženi.

„Upisali smo 500 budžetskih i oko 40 samofinansirajućih studenata što je jedna situacija koju imamo već poslednjih dve tri godine“, navodi prof. Nebojša Lalić, predsednik Veća grupacija medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu.

U Kragujevcu na danu otvorenih vrata 220 zainteresovanih srednjoškolaca.

„Sve ostalo možete nekim statističkim, medijskim i marketinškim manevrima da pokrijete, ali ovako nešto je definitivno posledica dugogodišnjeg rada koji se prepoznaje“, navodi prof. Vladimir Jakovljević, dekan Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.

S druge strane, da bi popunili mesta, neki fakulteti organizuju i treći upisni rok.

„I oni bi morali na neki način da inoviraju studijske programe, da malo osavremene studijske programe, da privuku veći broj stranih studenata, studenata iz regiona i da pokušaju da uspostave zajedničku saradnju sa nekim studijskim programima između fakulteta našeg univerziteta, ili nekog drugog univerziteta“, navodi prof. Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu.

Prema podacima Univerziteta u Beogradu, u ovoj školskoj godini ostao je veći broj budžetskih mesta, a manji za samofinasirajuće studente, što pokazuje da mladi biraju ono što zaista žele da studiraju.