Srbija na dnu evropske lestvice životnog standarda

Naša zemlja je na 43 odsto standarda Evropske unije, a manju kupovnu moć od Srbije imaju jedino Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Prema podacima zvanične evropske statistike, u 2020. godini Srbija je bila daleko ispod proseka EU, a najveći životni standard imali su građani Luksemburga kojima je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika bio 160 odsto veći od prosečnog cele Unije.

Srbija je prethodnih 10 godina gotovo stagnirala, a to bi donekle mogla da popravi prošla godina u kojoj je rast BDP- bio 7,5 odsto, što će se odraziti na novu statistiku koju će Eurostat objaviti za 2021. godinu.

Naša zemlja je tokom poslednje decenije najlošiji standard imala od 2015. do 2017, da bi se na nivo od 2011. i 2012. ponovo vratila 2018. godine. Blagi rast nastavio se i naredne dve godine. Uprkos tome, napredak Srbije je spor, naročito u poređenju sa zemljama koje su u EU, pre svih Rumunijom.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Danas da za drugim zemljama iz okruženja zaostajemo po pogledu životnog standarda iz više razloga.

„Imamo netransformisan javni sektor i veliki upliv države u javnu ekonomiju, direktno preko javnog sektora, ali i zbog negativne selekcije kadrova, što dovodi do toga da javni sektor ne može da pokrene investicioni ciklus koji bi mogao da uposli druga mala i srednja preduzeća“, kaže Đogović.

Druga stvar, napominje, jeste to što je država išla na subvencionisanje uglavnom stranih investicija koje su bile radno intenzivne delatnosti koje su tražile jeftiniju radnu snagu.

„Teško možete računati na to da kada nema domaće privatne inicijative pratimo Rumuniju ili neke druge evropske zemlje. Brendiramo se kao tržište jeftine radne snage i uglavnom privlačimo takve direktne investicije. Ređe su pojave da ulažu oni koji traže kvalifikovaniju radnu snagu“, naglašava Đogović i dodaje da je to razlog što zaostajemo za razvijenim zemljama EU.

Sagovornik Danasa ističe da to što smo podjednako dobri ili malo bolji od zemalja regiona ne treba da nas raduje, ističe on, jer zaostajemo za najbližim susedima EU.

„Da bismo mogli da krenemo da ih sustižemo, neophodan je zaokret u ekonomskoj politici, a to znači departizaciju i profesionalizaciju upravljanja u javnim preduzećima, ali i prekid netransparentnih i ovako subvencionisanih investicija koje su često koruptivnog karaktera“, naglašava Đogović i dodaje da je neophodan zaokret ka pružanju subvencija na potpuno jasnim osnovama, onim investicijama koje će doneti visoku tehnološku proizvodnju kod nas.

Sve to bi, napominje, trebalo da ide uz dalje jačanje i finansiranje domaće pameti, ali i targetiranje oblasti u koje bi država trebalo da ulaže.