Šta bi se desilo sa našim radnicima kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji?

Većina je angažovana preko raznih agencija, mada neki nisu otišli legalnim putevima, pa se zato o njihovom broju može samo spekulisati. Prema podacima sindikata, zaposleni su najčešće u građevinskoj industriji i na energetskim postrojenjima, pišu Novosti.

Zbog rata u Ukrajini, mnogi su odlučili da se vrate, ali ni Privredna komora Srbije, a ni Ministarstvo za rad, ne raspolažu preciznim informacijama ni o povratnicima, ni o broju zaposlenih. Šta bi se desilo sa našim radnicima kada bi Srbija, pod pritiskom Zapada, ipak uvela sankcije Rusiji, sagovornici lista imaju različita mišljenja.

Saglasni su u jednom da bi u najtežoj situaciji bili oni koji u ovoj zemlji imaju svoje firme i njihov biznis bi od tog trenutka imao ozbiljnih problema. Sa druge strane, zaposleni u ruskim firmama, pod uslovom da imaju legalne papire, odnosno radne dozvole i prijavljeno boravište, verovatno bi mogli, ako žele, da ostanu. Za njih bi, kao i za državljane ostalih „neprijateljskih“ zemalja, od tog trenutka važila određena ograničenja.

Radnici povratnici se žale na neisplaćene zarade zbog propasti poslova sa zapadnim kompanijama.

„Država ne može na silu nikoga da vrati, već može samo preko ambasada da savetuje da oni to učine. Zbog posla su ostali i građani mnogih zapadnih zemalja koje su odavno uvele sankcije Rusiji“, kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Činjenica je, međutim, smatra Rajić, da će mnogima koji posluju u našoj zemlji propasti poslovi sa Rusijom i bez sankcija, jer smo se u ekonomskom smislu vratili u eru Hladnog rata. Već sada je za gotovo dve trećine poljoprivrednih i proizvoda građevinske industrije put do Rusije, Ukrajine i Belorusije težak i preskup.

Direktori firmi sve češće izbegavaju da se hvale da posluju sa Rusijom, jer se boje da će im to zatvoriti vrata u drugim zemljama.

Saša Torlaković, predsednik Sindikata građevinskih radnika, naglašava da najveći broj naših ljudi radi na visokogradnji i izgradnji gasovoda, a traženi su mašinci i građevinci različitog stepena obrazovanja.

„Pojedinačno su ih put Rusije odvele firme poput „Energoprojekta“ i u pitanju su uglavnom inženjeri. Nekada su mnogi radili u Sočiju i Sibiru, ali to je bilo davno. Posle toga broj naših radnika se na ovom tržištu znatno smanjio“, navodi Torlaković za Novosti.

On smatra da bi, ukoliko bi naša zemlja uvela sankcije Rusiji, oni trebalo da se vrate u domovinu, jer bi verovatno to bila jedna od kontramera ruske strane.

Statistika pokazuje da se tokom prošle godine u inostranstvu zvanično posredstvom agencija zaposlilo oko 1.100 državljana Srbije, a od tog broja uhlebljenje u Rusiji je pronašlo njih oko 900. Što se tiče Ukrajine, tu naše agencije nisu pronalazile interes za posredovanje pri zapošljavanju.