Šta je potrebno da se protesti „Srbija protiv nasilja” tokom leta ne ugase?

Tako za N1 ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević.

Dodaje da u prilog vlasti ide i sezona godišnjih odmora, ali i spoljnopolitički okvir koji je trenutno zainteresovan za stabilnost vlasti u Srbiji.

„U ovom trenutku smo dalje od ispunjenja zahteva protesta jer je inicijalni pritisak popustio, ali je vlast pretrpela udarce koji bi mogli da budu važni za uspeh protesta ukoliko bi se nakon leta vratili u punoj snazi”, podvlači Spasojević.

Dosadašnju strategiju parlamentarne opozicije kojom ona nastoji da privoli vlast da ispuni zahteve protesta Spasojević ocenjuje uspešnom, dodajući da je opozicija pronašla „dobar način da artikuliše veliko nezadovoljstvo u veoma specifičnom i osetljivom trenutku”.

„Opozicija istovremeno vrši instititucionalni pritisak kroz sednice parlamenta i vaninstitucionalni kroz građanske proteste. Taj pritisak je uveo režim u dosad najveću krizu, ali to naravno ne znači da će vlast popustiti pred prvim velikim izazovom. Ipak, sve ovo što se dešava sigurno utiče na rejtinge vladajućih i opozicionih stranaka. Sada je ključna stvar kako ovo što se dešavalo na ulicama gradova Srbije sačuvati preko leta i od septembra pokušati da se masovnost obnovi u punoj meri“, naglašava Spasojević.

Podseća da su aktuelni protesti veoma specifični i da su na njih uticali stravični događaji koji su nas sve šokirali, kao i „potpuno odsustvo empatije i sposobnosti vlasti da preuzme odgovornost u bilo kojoj meri”.

„Kako su prvi protesti bili masovni, to je dodatno privuklo građane koji su osetili da se nešto važno dešava i da je važno da podrže te procese. Zapravo, ovi protesti su izrasli iz velikog nezadovoljstva koje je konačno našlo način da se artikuliše, kao i formulisanja protestnih zahteva koji su dobro pogodili ono što je srž problema”, ukazuje Spasojević.

Odgovarajući na pitanje ima li opozicija na raspolaganju još neke instrumente kojima bi mogla da izvrši dodatni pritisak na režim, Spasojević napominje da opozicija sada radi na širenju protesta, što je, kako ističe, veoma važno jer pokazuje dubinu nezadovoljstva i potencijal da se oni šire.

„To je svakako bolji korak od radikalizacije poput višečasovnih blokada puteva i zauzimanja institucija do ispunjenja uslova, jer omogućava da protesti rastu postepeno, što ih može učiniti dugoročno izdržljivijim. Na primer, građani Izraela demonstriraju već tridesetak nedelja u pokušaju da zaustave ustavne reforme. S druge strane, opozicija bi mogla da diversifikuje proteste kroz različite oblike građanske neposlušnosti ili nenasilne borbe, kao što su performansi, bojkoti proizvoda i slično, ali bi te akcije morale da sečakaju kraj avgusta da bi imale efekta. Konačno, važan deo uspeha je uspostavljanje poverenja između opozicije i građana, koje se u određenoj meri već desilo”, zaključuje Spasojević.