Šta mladi misle o Evropskoj uniji?

Većina mladih u Srbiji nije sigurna koliki je značaj ulaska Srbije u EU, ni da li je to dobro za njih i šta bi time dobili. Boom 93 je istraživao šta mladi u Požarevcu misle o EU, da li su koristili neke od programa razmene studenata, da li su volontirali u nekoj od zemalja EU ili su bili deo nekog međunarodnog projekta ili programa.

Mihajlo Radisavljević ima 19 godina i učenik  je IV godine požarevačke gimnazije koji je prve dodirne tačke sa značajem ulaska Srbije u EU imao na seminaru kome je prisustvovao prvo u Somboru a zatim u Sarajevu preko projekta  YOUR Past Present Future“ („Youth for Peace“).

„Što se tiče klasične razmene studenata i srednjoškolaca na  neko duže vreme da boravim u inostranstvu to nisam imao. Međutim moja drugarica  Anja i ja smo bili prvo u Somboru a zatim i u Sarajevu u martu 2019. godine u okviru programa „Youth for Peace“. Preko škole smo se prijavli i u Sarajevu proveli nekih 5-6 dana“. Sarajevo je tada bilo domaćin regionalnog okupljanja mladih iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije u okviru projekta „Your Past Present Future“. – kaže Mihajlo za Boom 93.

Na pitanje šta je tada na njega ostavilo najveći utisak i kakva su njegova iskustva Mihajlo navodi da je pored toga što je upoznao dosta novih drugara iz regiona, razmenjivali su iskustva i ideje pričali o svemu.

„Za mene je od posebnog značaja ta razmena nekih iskustava, sticanje novih prijatelja i novih znanja. Naš region je šarolik narodima  i imali smo priliku da saznamo nešto više o tuđim kulturama ali i da pričamo o svojoj kulturi. Govorili smo o mržnji, predrasudama, etiketama na nacionalnom nivou, o sukobu i ratu. Sve se odvijalo kroz interaktivne radionice i predavanja“- ističe Mihajlo Radisavljević.

Mladi koji žive u bilo kojoj zemlji Evropske unije, putuju slobodno, bez viza i ograničenja boravka. Imaju pravo da žive i rade u svakoj državi članici EU. Njihove diplome, stečene u bilo kojoj zemlji članici EU priznate su i važe i u drugim državama članicama. Mihajlo smatra da je dragoceno iskustvo koje mladi mogu da dobiju odlaskom u inostranstvo ali on nažalost nije imao prilike da ide ali bi iskoristio priliku da ode negde da uči, volontira i radi.

„Ja iskreno mislim da je to jedno dragoceno,najbogatije iskustvo koje naši vršnjaci mogu da steknu u ovom dobu života. Odlazak u inostranstvo ne samo što donosi nova iskustva koja ovde ne mogu da se steknu nego može da se usavrši jezik i vide mogućnosti za život i rad u inostranstvu.“-naglašava Mihajlo.

  Da li mladi znaju za mogućnosti volontiranja u zemljama Evropske unije?

Po rečima Mihajla Radisavljevića većina mladih ne gleda u tom pravcu. On dodaje da je jedan od problema to što mladima ova tema nije dovoljno predstavljena. Informacije o studentskim putovanjima i projetima u zemljama EU se ne vide nigde a ni mediji ne pridaju značaj ovoj temi.

Anja Petković, učenica IV razreda Požarevačke gimnazije takođe je bila sa Mihajlom na seminaru u Somboru i Sarajevu i ona odatle nosi jako zanimljiva iskustva, a najveći utisak na nju su ostavila poznanstva sa vršnjacima koji su druge vere. Anja  je prvi put bliže upoznala  vršnjake muslimanske vere, upoznala njihove običaje i mentalitet. 

„ Zapadni mediji i mediji u Srbiji plasiraju lošu sliku o ljudima  muslimanske vere. Na samom seminaru po prvi put sam otvoreno razgovarala o njihovom shvatanju religije i osetila divljenje. Čini mi se da oni mnogo više razumeju i praktikuju svoju religiju za razliku od nas. Upoznavanje ljudi različitih vera i nacionalnosti  dovodi do rušenja stereotipa. Videli smo Crnogorce koji apsolutno nisu lenji, a to su neki najklasičniji stereotipi sa kojima se susrećemo. – naglašava Anja Petković.

Što se tiče pristupačnosti i upućenosti mladih u ovakve vrste kampova, seminara, druženja i učenja na kojima se okupljaju mladi iz regiona i drugih država Anja misli da to srednjoškolcima nije dovoljno predstavljeno a veliku ulogu u tome imaju i škole ali i mediji.

 „Primećujem da mediji ne plasiraju dovoljno informacija koje treba da budu dostupne mladima, više su okrenuti starijoj populaciji. Mi smo slučajno preko društvenih mreža saznali za kamp u Sarajevu i Somboru.“- kaže Anja.

Anja je pre nekoliko dana slučajno gledajući nešto na Instagramu naišla na sajt Centra za afirmaciju i razvoj na kome se nudi razmena učenika iz Srbije koji imaju mogućnost da na kratko  žive u zemljama  Zapadne Evrope, Španiji, Italiji i Nemačkoj i odlučila je da se prijavi za boravak u Španiji pre upisa na fakultet.

„  Prijavila sam se za kulturnu razmenu i sledeće nedelje imam razgovor. Plan  je da odem u Španiju na mesec dana  nakon upisa na fakultet . Želja mi je da u  Španskoj porodici da naučim jezik, upoznam se sa njihovim običajima i kulturom.“

Kada govorimo o pogodnostima ulaska Srbije u EU Anja dodaje da je primetila i sama benefite koje imaju učenici iz zemalja članica Evropske Unije.

„Kada sam gledala prijave za fakultete u inostranstvu, članice EU su imale manje novčanog učešća i bolje uslove. Učenike iz   siromašnijih zemalja to demotiviše da nastave školovanje u nekoj od zemalja EU. To je jedan od razloga zbog kojih bi volela da Srbija uđe u Evropsku Uniju,  kao i zbog lakšeg putovanja.“– zaključila je ona.

Mediji ne plasiraju dovoljno informacija o mladima i mogućnostima koje nudi EU

U školama i na fakultetima nema dovoljno informacija o studentskim  programima ili projektima. Mediji tu mogu da igraju dobru ulogu da ih upoznaju sa mogućnostima koje se nude preko EU. Većina njih smatra da mediji ne plasiraju dovoljno informacija o mladima i mogućnostima koje nudi Evropska Unija.

Studenti Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Požarevca su u okviru IPA projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije bili u Temišvaru 2018. godine u poseti svojim kolegama radi razmene iskustava vezanih za  projekat  na kome su radili  a u okviru letnje škole za studente. Projekat je finansiran od strane Evropske i ima za cilj  očuvanje autohtonih sorti voća i vinove loze.

Trojica studenata koji su završili smer zaštita bilja preneli su za Boom 93 svoja iskustva sa ovog međunarodnog projekta u kome su učestvovali i gde su  kroz stručne radionice razmenili znanja sa svojim kolegama iz Rumunije. Boravili su u  studentskom gradu gde ima oko 8500 studenata. 

Bojan Jović  je iz Bogovaca kaže da su ovakva putovanja  jako bitna za  razmenu znanja.

„Naučili smo neke nove stvari, probali plodove tih voćaka da vidimo razliku između starih autohtonih sorti i  novih hibrida  i novostvorenih sorti. Upoznali smo mnogo ljudi tamo sa kojima smo se družili tokom ta tri dana boravka u tom Kampu. Smatram da su jako bitna studentska putovanja i obilazak drugih fakulteta i škola i kod nas i u regionu zbog razmene iskustava i znanja.  U odnosu na njih ne zaostajemo u znanju. Naši profesori koji su sa nama išli na to putovanje preneli su nam potrebno znanje koje smo tamo samo potvrdili sa njihovim profesorima.“- rekao je Bojan  Jović.

Jović kaže da je to bio prvi i jedini put da je sa školom ili fakultetom išao na neko putovanje u inostranstvo.

„Nisam imao mogućnosti do sada i prilike da idem negde da volontiram ili studiram preko i učim tako jezik i stičem iskustva. Smatram da nam informacije o tim mogućnostima nisu dovoljno bile predstavljene ni kroz školovanje a ni kroz medije. Znam da studenti u zemljama Evropske Unije imaju više mogućnosti nego mi ali nažalost nisam koristio nikakve druge studentske programe sem pomenutog. Trenutno ne bih otišao iz zemlje, ali zavisi od datog trenutka i ponude možda bih razmišljao i u tom smeru.“- dodao je Bojan.

Nemanja Miloradović iz sela Maleševa   je kao i njegov kolega bio u Rumuniji  i kaže da za mlade nema boljeg iskustva nego otići u neku zemlju i upoznati njihov način života.

Miloradović trenutno rado na jednoj plantaži od 300 hektara u Ostrovu. Bavi  se voćarstvom, uzgaja oblačinsku višnju, kajsiju, šljivu, kupinu i malinu i od toga živi. On ističe da je za njega ovo studentsko putovanje dragoceno iskustvo u profesionalnom smislu ali i privatno.

„ Što se tiče boravka u Rumuniji to je bilo jedno dragoceno iskustvo. Probali smo i ocenjivali te autohtone sorte po ukusu i drugim osobinama. Upoznali smo  kolegu iz Srbije koji je završio njihov Univerzitet, naučio dobro jezik i odlučio da tamo ostane jer u Srbiji u tom trenutku nije imao mogućnosti da se ostvari i da živi od svog rada.“ – istakao je Miloradović.

Na pitanje  da li bi iskoristio  mogućnosti slobodnog putovanja i drugih beneficija  koje se nude  studentima koji su iz zemalja članica Evropske unije, kao i da li je važno da i Srbija bude članica EU Miloradović kaže da se o tome u medijima ne govori na pravi način i nema puno pravih informacija posebno ne za mlade. On ne bi otišao iz zemlje i mišljenja je da ko hoće da radi i ima volje posao može naći ali ističe da su u Srbiji radnici manje plaćeni nego u Evropi.

Držva ne ulaže dovoljno u obrazovanje mladih i nisu dostupni studentski programi

Nikola Lupšić iz Melnice kod Petrovca na Mlavi smatra da studenti i tamo i ovde stiču visok nivo znanja ali  ključna razlika  što naša država ne ulaže dovoljno u naše obrazovanje i školovanje i studentske programe a tamo je to ipak drugačije regulisano. On naglašava da država prepoznaje talente i zadržava ih u zemlji.

„Upoznali smo i naše kolege kojima je njihova država ponudila i posao i stan i omogućila da tamo žive i rade i sve im obezbedila samo da bi oni ostali tamo da rade. Jedan kolega iz okoline Negotina je ostao tamo u Rumuniji i tamo ima bolje uslove za život. To je neka razlika jer nam ovde to niko nije ponudio do sada ni posao a ni neke pogodnosti druge koje se tiču neke pomoći.“- ističe Nikola.

Na pitanje šta je ključno da u našoj zemlji treba da se promeni kada su mladi ljudi u pitanju i kada govorimo o nekoj budućnosti ovi studenti ističu da im svima smetaju male plate a visok životni standard tj visoke cene svega koje nisu srazmerne našim zaradama.Oni navode da  su plate od 250-300 eura mnogo male za normalan život i da pored jednog posla kojim se neko bavi mora da radi još nešto dodatno da bi bilo dovoljno novca  za pristojan život.

„Država bi trebalo malo više da pomogne nekim subvencijama posebno za mlade koji žele da rade neku proizvodnju a u ovom slučaju da daju podršku poljoprivrednom sektoru. Preduzetništvo kod mladih treba da se podrži na nekom višem nivou.“-ističe Nikola Lupšić.

Sva trojica studenata kažu da nije bilo prilika ni ponuda da odu još negde u inostranstvo da uče neki strani jezik, da rade i volontiraju. Ističu da im je ovo dragoceno iskustvo ali je neophodno da takve mogućnosti studentima budu više dostupne i da se više o tome priča u medijima i na fakutetima i školama jer mnogi ne znaju koje sve mogućnosti su im dostupne za odlazak u inostranstvo ako ih neko od profesora ne angažuje za neki međunarodni projekat a to je veoma retko.

Mladi  nisu upućeni  u mogućnosti razmene ideja, dijaloga među mladima u regionu i sa mladima koji žive u zemljama EU. Tu ključnu ulogu pored institucija igraju i mediji. Mediji im često  pružaju isčašenu sliku o mnogim temama pa i ovoj koja se tiče EU. Mnogi od njih su zaključili da medijima tema mladih nije važna jer nije dovoljno „atraktivna“ i kako neki od njih kažu ne donosi veliku posećenost njihovim sajtovima, portalima ili gledanost pa je tako i ova tema zapostavljena.

Projekat “Mladi su budućnost, a kakva im je sadašnjost”, podržava Ministarstvo kulture i informisanja, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da analizira i predstavi položaj mladih u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj učešća mladih u društveno-političkom životu, te pruži i podršku zapošljavanju i podsticanju preduzetništva kod mladih. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.