Šta se zapravo menja u Ustavu Srbije?

Ove izmene se odnose, između ostalog, na način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i proces izbora sudija i predsednika sudova. Ono što je zanimljivo je da će ovo biti i prvi referendum u Srbiji sa ukinutim cenzusom.

Iako pohvaljene od strane Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope (SE), koja je dala pozitivnu ocenu izmenama Ustava kao putu ka usklađivanju srpskog zakonodavstva sa međunarodnim standardima, usvajanje Zakona o referendumu i narodnim inicijativama, koje je prethodili raspisvanju referenduma, podiglo je buru u javnosti. Najpre upravo zbog toga što više neće biti važno koliko će upisanih birača izaći na glasanje, odnosno cenzus od 50 odsto je, u skladu sa evropskom preporukom, ukinut.

Međutim, iako za stručnjake i poznavaoce ustavnog prava u Zakonu postoje neke tačke koje su sporne, a uz to ga kritičari vezuju za Rio Tinto, cenzus na referendumu, o kom se najviše i govori, zapravo je “obrisan” još Ustavom Srbije iz 2006. godine. Osim toga, takva praksa postoji i u drugim zemljama, a Venecijanska komisija i izmene Zakona, kao i Ustava ocenila kao pozitivne.

Proces dug 15 godina

Sve je, zapravo, počelo još pre 15 godina.

Još 2006. godine održan je referendum za potvrđivanje novog Ustava Srbije. Pitanje koje je tada postavljeno građanima glasilo je “Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije”, a na referendumu je glasalo 54,91 odsto birača. Za opciju “da” opredelilo se 53,04 odsto od ukupnog broja upisanih birača.

Ova oblast bila je regulisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994, koji je poslednji put revidiran 1998. godine. Cenzus je iznosio 50+1, što je značilo da je za donošenje odluke bilo neophodno da izađe 50 odsto upisanih birača i još jedan preko. Od trenutka kada su usvojene promene Ustava, kada je skinut cenzus na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, Narodna skupština je imala zadatak da zakonodavstvo u ovoj oblasti uskladi sa najvišim pravnim aktom u zemlji. Do toga dolazi 15 godina kasnije.

Vlada Srbije, naime, usvojila je Predlog zakona o referendumu 9. novembra ove godine. Dve nedelje kasnije, 25. novembra, manje od dva meseca kada bi novi zakon prvi put i trebalo da bude stavljen na test, poslanici Skupštine Srbije izglasali su Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi sa 178 glasova “za” od 180 prisutnih poslanika.

Izmenama je taj zakon praktično usklađen sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, a osim ukidanja cenzusa, kako je ranije saopštila Vlada Srbije, izmene bi trebalo da omoguće i da građani efikasno ostvaruju svoje ustavom zagarantovano pravo na učešće u vršenju vlasti putem narodne inicijative i referenduma.

Šta se zapravo menja u Ustavu

I dok se i dalje govori o potencijalnim korekcijama u Zakonu, do referenduma je ostalo još nešto malo više od mesec danaz, a zabuna u javnosti nije razrešena i brojnim građanima i dalje nije najjasnije šta se zapravo menja, niti o kojim odredbama je tačno reč.

Proces promene Ustava u Srbiji otpočeo je još 2018. godine, ali se o izmeni najvišeg pravnog akta države govorilo i godinama unazad. Mada je ranije bilo reči o promeni niza odredbi, fokus je sada konkretno na izmenama u oblasti pravosuđa, jer su one neophodne i zbog evropskih integracija.

Vladavina prava je, naime, pokazalo se u većini izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, jedna od najvećih tačaka spoticanja na putu Srbije ka EU. Promena Ustava u delu koji se tiče pravosuđa jedan je od važnih zahteva koji se postavlja pred Srbiju.

Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović istakla je ranije da je promena Ustava bila dugotrajna borba i to upravo sa ciljem da se stvori nezavisnost sudstva i tužilaštva.

“Pronađena su rešenja koja mogu da pruže dobru osnovu za garanciju nezavisnosti sudstva i samostalnost Tužilaštva. Neka rešenja se nisu našla, kao to da se reši budžetska nezavisnost. Sve u svemu, pruža se dobra osnova za unapređenje nezavisnosti sudstva”, navela je Golubović.

A da bi se to postiglo, i da bi izmene bile usvojene, neophodno je da rezultat predstojećeg referenduma bude pozitivan. U tom smislu, ukidanje cenzusa bi moglo da olakša put jer neće biti potrebno da na referendum izađe 50 odsto upisanih birača.

U novim izmenama Ustava menja se način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i proces izbora sudija i predsednika sudova. Takođe, promeniće se sastav Visokog saveta sudstva a Državno veće tužilaca menja naziv. Predloženim amanmanima se ukida trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, a predviđene su i promene u nadležnostima Narodne skupštine i odlučivanja u Skupštini.

Tekst Ustavnog zakona, koji će pratiti ustavne promene, predviđa da članovi sudskog i tužilačkog saveta iz reda sudija i tužilaca ostaju do kraja mandata na koji su izabrani, kao i republički javni tužilac i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, mada se obema funkcijama menjaju nazivi.

Predviđa se reforma javnog tužilaštva na čijem će čelu biti Vrhovni javni tužilac umesto Republičkog javnog tužioca. Javnim tužilaštvom će rukovoditi jedan javni tužilac, a sadašnji zamenici tužioca će imati funkcije javnih tužilaca. Predviđeno je i da je javno tužilaštvo “jedinstven i samostalan organ” koji goni izvršioce krivičnih dela. Vrhovni javni tužilac odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini, ali ne i za postupanje u nekom konkretnom predmetu.

Iz novih rešenja izbačena je i Pravosudna akademija za obuku sudija i tužilaca, a izmenjen je delimično i sastav sudskog i tužilačkog saveta u odnosu na Nacrt iz 2018. godine.

U sastav Visokog saveta sudstva od 11 članova, prema predloženim rešenjima, ulazi šest sudija koje biraju njihove kolege, i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština i koji ne mogu biti članovi političke partije, stoji u predloženim rešenjima ustavnih amandmana.

Predviđeno je da se ukine trogodišnji probni mandat sudija i tužilaca, koje više neće birati Narodna skupština. Skupština bi trebalo da ubuduće bira samo vrhovnog javnog tužioca, koji će zameniti republičkog javnog tužioca, a odlučivaće i o prestanku njegovog mandata.

Državno veće tužilaca menja naziv u Visoki savet tužilaca i činiće ga 11 članova, pet tužilaca koje biraju njihove kolege, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i Ministar pravde.

Način izbora istaknutih pravnika nije menjan u odnosu na Nacrt iz 2018. godine, kao ni rešenja koja se tiču Vrhovnog suda koji će zameniti Vrhovni kasacioni sud.

Amandmani izričito navode da niko izvan javnog tužilaštva ne može da utiče na njegov rad i odlučivanje u pojedinom predmetu, dok Vrhovni javni tužilac i javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih javnih tužilaca koji rukovode radom javnih tužilaštava i javnih tužilaca u konkretnom predmetu, preneo je Tanjug.

Profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Bogoljub Milosavljević rekao je ranije za Euronews Srbija da bi promene pre svega trebalo da doprinesu nezavisnosti sudstva.

“Smatra se da rešenja Ustava, prema kojima Narodna skupština bira sudije na prvi mandatni period od tri godine i prema kojima u sastav Vrhovnog saveta sudstva ulaze ministar nadležan za poslove pravosuđa i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, omogućuju uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudove koji nije poželjan”, rekao je profesor Milosavljević. On je istakao da promene jesu u interesu svih građana, ali da nisu dovoljne da se postigne potpuna nezavisnost sudova i bolja pravda za građane.

Šta su zamerke?

Predlog zakona o referendumu i njegovo usvajanje nije prošlo bez zamerki, a osim što se doveo u vezu sa mogućnošću održavanja referenduma oko Rio Tinta, neki eksperti su skrenuli pažnju i na to što je, na primer, kada je usvojen Predlog zakona o referendumu to bilo ishitreno.

Takođe, Katarina Golubović smatra da je ukidanje cenzusa na svim nivoima bilo nepotrebno, te da je za određene vrste referenduma trebalo da ostane. Istakla je i da je sporna procedura koju će građani morati da ispune u želji da nešto dođe na dnevni red Narodne skupštine.

Stručnjaci, a i organizatori protesta sporili su i uvođenje taksi za overu potpisa koje građani moraju da prikupe kako bi zahtevali izmenu Ustava ili donošenje novog zakona. Osim toga, profesor Milosavljević skrenuo je pažnju i na probleme na koje je ukazala Venecijanska komisija.

“Iako je Venecijanska komisija pozdravila izmene Zakona o referendumu, istovremeno je ukazala na nekoliko problema. Jedan je u troškovima za overu potpisa kada se podnosi narodna inicijativa. To su dosta visoki troškovi, kada ih snose građani, odnosno grupe građana koje žele da svojom inicijativom ishoduju neku promenu zakona ili eventualno ukidanje nekog zakona, ili rešavanje nekog pitanja”, objasnio je ranije Milosavljević.

Dodatno, organizatori protesta naveli su danas i da se, prema izmenama Zakona birački odbori za referendum prave kao i za izbore, odnosno da ih čine predstavnici stranka, a da oni traže da se to izmeni i da građani koji pokrenu referendum inicijativom moraju da imaju svoje predstavnike u biračkim odborima.

Ukazano je i da se predviđa da se referendum po istom pitanju može održati posle godinu dana i da je i Venecijanska komisija to istakla kao kritičnu tačku, jer to, kako tumače, znači da se referendum može ponavljati u nedogled.

Na glasanje 16. januara

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je 30. novembra referendum za 16. januar naredne godine. Pitanje na referendumu glasi “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije”, a građani će se izjašnjavati sa “da” ili “ne”.

“Promena Ustava odnosi se samo na onaj deo koji se tiče uređenja vlasti odnosno načina izbora sudija i tužilaca i nema nikakve veze sa pitanjem preambule i Kosova i Metohije, jer je naš stav jasan, da je to deo Srbije. Takođe, nema veze ni sa mnogim pitanjima o kojima se govori prethodnih dana, tiče se isključivo vladavine prava i pravosuđa”, precizirao je Dačić.