Staro korito reke Mlave

Staro korito reke Mlave je zapravo ostatak nekadašnjih tokova reka koji su se menjali tokom vremena.

Staro korito reke Mlave je važno za očuvanje ekosistema ovog područja. Ona je dom mnogim životinjskim i biljnim vrstama koje zavise od ovog specifičnog prirodnog staništa.

Reka Mlava ima svoj gornji tok koji teče ka severoistoku, zatim se okreće ka severu. Mlava je ovde probila Gornjačko-ribarsku klisuru. Homoljski region Mlava napušta izbivši na kraju klisure, u blizini manastira Gornjak.

Srednji tok – u ovom delu se dolina Mlave širi, jer kod sela Šetonje prima pritoke Meto, Šetonjsku reku, Malo i Veliko Laole, zatim stiže u centar regije Mlave – Petrovac na Mlavi. Daljim tokom ulazi u ravničarski region Stig.

U donjem toku Mlava se deli u mnogo paralelnih tokova i izaziva česte poplave, pa iako se mnogo naselja nalazi blizu reke, nijedno nije na njenoj obali. U ovom delu se u Mlavu ulivaju njene dve najveće pritoke Čokordin sa leve strane i Vitovnica sa desne. Jedan rukavac Mlave protiče nekoliko kilometara od Požarevca i širina korita je 35m i dubina korita je 1-2m dok širina drugog korita (Mogila) je 10-15m i dubina je 0,5 do 1,5m.

Poslednja dva naselja na toku Mlave su selo Drmno i Kostolac. Mlava ne utiče u glavno korito Dunava, već u Toplu Mlavu na visini od 65 metara, koje nastaje brborom iz koga se ispusta topla voda iz jezera (kanala TE KOSTOLAC B). U kišovitim godinama Divlja Mlava svoje korito proširi do 100m dok je normalna širina tog dela Mlave kod Bradarca i Drmna približno 45m a normalna dubina je oko 2m. Neki geografi nazivaju ovaj sistem Divlja Mlava, dok se Topla Mlava smatra finalnim delom toka Mlave, sve dok Mlava ne skrene njenim starim koritom ,,Hladna Mlava“ (Donja Mogila), istočno od Kostolac.

Kako je za Boom93 rekao meštanin sela Bradarca ,,Mlava je radila do 1975 godine dok nije urađen Đerdap. Kada je Đerdap osnovan onda je urađen i nasip, zaštićeno je i sprovedeno je korito iz Mlave u reku Mogilu. Ušće reke Mlave i Mogile je bilo na starom putu Bradarac – Drmno.“

,,Mlinovi su, takođe svi bili na reci Mlavi. Postojao je mlin u Velikom Selu (kod Malog Crnića), Malom Crniću, Bradarcu i skoro u svakom selu kroz koje je proticala reka Mlava. Kasnije je to obustavljeno i sprovedeno na struju. To su kasnije elektromotori okretali“ kazao je on. Sada su mlinovi na reci Mlavi propali, a neki i ne postoje.

Podsetimo, Boom93 je nedavno pisao o sanaciji starog korita Mlave sa kojim je rešen dugogodišnji problem čestog izlivanja voda i plavljenje velikih poljoprivrednih površina u priobalju, kao i zaštite naseljenih mesta od prodora podzemnih voda, od Bradarca do Malog Crnića.

Sada u starom koritu reke Mlave, nakom pročićenja i sanacije postoji velika raznovrsnost riba.

FOTO: A. Stepanović