Štede li domaćinstva u Srbiji struju po preporuci države?

Ipak, ako bi se sada, po ovom proseku radio obračun, pravo na umanjenje računa ne bi moglo da se ostvari.

Naime, za manji račun, prema zaključku Vlade Srbije od 17. septembra, potrebna je ušteda od najmanje pet odsto, piše Blic.

Međutim, pošto je reč o preseku za devet dana, ima još vremena da se dostigne ta cifra koja bi otvorila vrata za umanjenje od 15 odsto. U ovom preseku ima sigurno i domaćinstava koja su ostvarila tu uštedu od pet odsto, međutim, ako se gleda načelno, prvi dani oktobra upozoravaju da nismo baš racionalno trošili kilovate, tim pre jer je i temperatura u posmatranom periodu bila viša za jedan stepen.

Zato se može reći da su srpska domaćinstva počela da štede stuju ali ne dovoljno da bi dobila manje račune. Za uštedu u odnosu na isti mesec 2021. godine koja je između pet i 20 odsto, popust je 15 odsto. Istovremeno oni koji potroše manje kilovata u rasponu od 20 do 30 odsto, račun će im biti umanjen za 20 procenata. Najbolje bi u obračunu prošli oni koji uštede više od 30 odsto jer će im isto toliko biti manje izdvajanje po mesečnom računu.

Da ti procenti u dinarima nisu mali potvrđuju i podaci koje je na konkretnim primerima nedavno izneo Radovan Stanić, izvršni direktor za snabdevanje električnom energijom u EPS-u.

„Ako govorimo o prosečnom računu u zimskom periodu, koji je relevantan za popuste, on je za period od oktobra 2021. do marta 2022. bio na nivou 401 kilovat sat po domaćinstvu. Ako bi domaćinstvo u istom periodu ove godine ostvarilo uštedu od 10 odsto, to bi značilo ukupno smanjenje oko 980 dinara. Oni koji uštede 30 odsto će značajno umanjiti račun, tako da ova ušteda može ići i do 2.200 dinara. Za one koji imaju veću potrošnju od primera radi 2.000 kilovat-sati, ako bi se smanjila za 10 odsto, ušteda bi bila na nivou 7.500 dinara ili nekih 28 odsto računa. Ako bi se za 30 odsto umanjili kilovati, onda bi im račun bio manji za 11.000 ili 12.000 dinara“, naveo je Stanić za RTS.

Ipak, stručnjaci kažu da ova ušteda od 3,2 odsto, za prvih devet dana oktobra nije zadovoljavajuća i da ako se nastavi ovim tempom, male su šanse da se odgovornim ponašanjem potrošača nadoknadi 15 odsto nedostajuće struje iz domaćih resursa. drugim rečima, moraće da se uvozi i to po izuzetno paprenim cenama.

Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa „Dilojt Srbija“, smatra da merama štednje u svim sektorima, dakle ne samo kod domaćinstava, taj manjak može da se nadoknadi.

„Da li će se postići cilj od 15 odsto po pitanju uštede, zavisi od toga koliko ćemo biti ozbiljni u njihovoj primeni jer je država, za razliku od Evrope, koja je uvela obavezne mere štednje i kazne za njihovo nepoštovanje, kod nas odabrala pristup preporuke i stimulacije štednje kroz popuste na račune za električnu energiju. Lično smatram da je evropski pristup, iako je manje popularan, bolji za postizanje ciljanih ušteda, dok će ispravnost našeg pristupa biti proverena u narednim mesecima. Ako ne pristupimo ozbiljno štednji, pošto je situacija nestašica u Evropi realan scenario, vrlo lako se može desiti i da iako država obezbedi dovoljno para za uvoz struje, nje ne bude na tržištu. U takvoj situaciji, iako ne postoji želja za uvođenjem restrikcija, one bi bile neminovne. Jedini način da se obezbedimo da do toga ne dođe jeste da smanjimo potrošnju do nivoa koji možemo da obezbedimo sopstvenom proizvodnjom“, rekao je Marković za „Blic“.

Iz EPS-a za „Blic“ indirektno potvrđuju saznanja ali navode da će precizni podaci biti poznati za 10 dana.

„Vrednost potrošnje domaćinstava za oktobar 2022. godine biće poznata tek 20. novembra kada Elektrodistribucija Srbije dostavi podatke. Ukupna potrošnja za prvih devet dana oktobra je po dispečerskim podacima manja za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Srednja dnevna temperatura za prvih devet dana oktobra 2022. bila je viša za jedan stepen u odnosu na uporedni period 2021. godine“, kažu iz EPS-a.