Stigla „prljava kiša“, da li je pesak iz Sahare štetan po zdravlje?

Iako je fenomen očekivan u ovom delu godine, mnogi ga smatraju neobičnim budući da prenos prašine obično ne traje duže od dva do tri dana.
Meteorolog Ivan Ristić u razgovoru za Euronews, pak, ističe da postoji razlika u odnosu na padavine od pre dve nedelje.
„Prošli put je saharski oblak ceo prešao veliku razdaljinu, a sada će sa jugozapadnim strujanjem taj pesak iz Sahare padati zajedno sa kišom. Biće mnogo manje količine nego što je to bilo prošlog puta“, ističe on.

Кako kaže, današnje kiše biće prljave, ali ne u obimu kao prošlog puta – imaće u sebi čestice peska, ali nećemo imati ceo oblak iznad zemlje.

„Кako kišni dani budu odmicali, kiša će biti sve čistija“, dodaje Ristić.

I meteorolog Đorđe Đurić je najavio „prljavu kišu“, rekavši da će ona biti najvidljivija upravo na vozilima i površinama.

„Кako nas od srede uveče do subote očekuju snažna visinska južna strujanja, sa severa Afrike i iz oblasti Sahare do našeg područja preko Mediterana stići će velike količine čestica pustinsjkog peska iz Sahare. Reč je o potpuno prirodnoj i bezopasnoj pojavi“, rekao je on.

Da li saharska kiša utiče na zdravlje?

Tokom prvog dana ovogodišnje saharske kiše u Srbiji, Beograd se našao na listi najzagađenijih gradova na sajtu AirVisual, a u jednom trentuku je bio četvrti na svetu. Iako postoje oprečna mišljenja o uticaju saharske kiše na zdravlje, činjenica je da smo tog dana imali rekordne koncentracije suspendovanih čestica PM10 od čak 821 mikrograma po kubnom metru, što je bilo znatno više od prosečnih vrednosti.

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je za Euronews Srbija da je na tadašnje zagađenje svakako uticao pesak iz Sahare, ali da on nije bio jedini razlog.

„Saharski pesak je loš za decu koja imaju respiratorne probleme. Te čestice nisu opasne, to je neka vrsta prašine i ne izaziva bolesti“, smatra Lekić.

Međutim, istraživanje Atinske opservatorije pokazuje da suspendovane čestice ipak mogu ući u respiratorni sistem i izazvati oštećenja. Ove čestice mogu biti posebno opasne za one koji imaju respiratorna i srčana oboljenja, kao što su bronhijalna astma i HOB, a mogu izazvati i alergije.

Tadašnje hemijske analize su identifikovale devet metala (olovo, arsen, gvožđe i nikl) u česticama prašine, a čini se da sadrže i hemijske elemente iz antropogenih aktivnosti (kretanja vozila i industrije) koji se talože na česticama dok prolaze preko urbanih centara i velikih gradova.

Takođe, studija Univerziteta u Atini iz 2011. godine fokusirala se na smrtnost u danima kada ima prašine i kada je nema. Studija je pokazala da se u danima kada postoji transport čestica iz Afrike dnevna smrtnost povećavala za tri odsto u odnosu na dane kada je nema.

Univerzitet je takođe 2015. godine učestvovao u multicentričnom programu koji je ispitivao podatke iz 11 gradova u Grčkoj, Italiji, Španiji i južnoj Francuskoj, a i iz te studije se pokazalo da prašina iz Sahare povećava smrtnost.