Društvo
Stojićević: Biljke su izložene konstantnom stresu usled nepovoljnih uslova spoljašnje sredine
Foto/ T.S. Čačalica borova šuma
<strong>„Klimatske promene izazivaju velike poremećaje na globalnom nivou i poslednjih godina baš značajno uzimaju danak. Posebno se te klimatske promene odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju i sam proces proizvodnje hrane”</strong>, rekao je za Boom93 profesor Akademije tehničkih strukovnih studija u Požarevcu, Darko Stojićević.
Svetski dan zaštite životne sredine osnovan je od strane Generalne skupštine UN 1972. i održava se svake godine 5. juna u više od 150 zemalja. Ovaj događaj je jedan od glavnih načina da se širom sveta razvija svest o životnoj sredini, podstiče politička pažnja i dešavaju akcije za unapređenje kvaliteta životne sredine.
S obzirom na to da dolazi do promena što se tiče vremenskih prilika i godišnjih doba, značajno se poremetila klima, kako na mikroklimatskom nivou tako i na globalnom. Samim tim to značajno utiče na proizvodnju hrane, gajanje biljaka, ratarskih i povrtarkih radnji.
„Biljke su izložene konstantnom stresu usled nepovoljnih uslova spoljašnje sredine. Kada su biljke pod stresom, onda dolazi do znatno jačih napada štetnih agenasa, bilo da su to bolesti ili štetni insekti i u tim situacijama stresa dolazi do značajno smanjenog kvantiteta i kvaliteta samih plodova. Prouzrokovano time, to implicira da se mora povećati upotreba različitih pesticida kako bismo gajene biljke zaštitili od nepovoljnih uticaja spoljašne sredine i različitih oblika stresa. Sve to na globalnom nivou ima uticaj na povećanu upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja i to značajno utiče na zagađenje životne sredine”, kazao je Stojićević.
Kroz različite tipove edukacije bi trebalo da se podigne svest građana na očuvanje životne sredine, kao što bi trebalo da se povede računa o deponijama i fabrikama koje prerađuju štetni otpad i štetne materije.
Kako je Boom93 nedavno pisao, lokalnim planom upravljanja otpadom za period od 2023. do 2032, koji je većinom glasova odbornika usvojen na poslednjoj Skupštini Grada Požarevca, predviđena je izgradnja sanitarne regionalne deponije u selu Kličevac.
„Da se podigne individualna svest različitih poljoprivrednih proizvođača koji koriste različite pesticide, hemikalije, đubriva. To treba koristiti na adekvatan način u preporučenim dozama i količinama. Da se kroz zakonsku regulativu zaštite biljke, recimo da se reguliše na koji način će se rukovoditi tj ponašati prema tom otpadu poljoprivrednika, konkretno mislim na pesticide”, rekao je Stojićević.
Odsek Primenjene inženjerske nauke Požarevac, koji je deo Akademije tehničkih strukovnih studija u Beogradu ima studijski program Zaštita životne sredine, te školovani kadar može na adekvatan način odgovoriti savremenim problemima u oblasti zaštiti životne sredine.
„Na Akademiji postoje aktivnosti vezane za životnu sredimu. Članovi Akademije već nekoliko godina unazad učestvuju u različitim akcijama i podržavaju one koje imaju za cilj zaštitu životne sredine. Tako je u decembru tim Akademije tehničkih strukovnih studija učestvovao na reciklažnom maratonu koji se održava u Novom Sadu i podržao zeleni hit tj očuvanje životne sredine”, zaključio je Stojićević.