Stotine prijava za akušersko nasilje u porodilištima u Srbiji

„Žene stoje po hodnicima posle carskog, čekaju u redu da ih doktor pregleda. Sestre se deru, samo im bičevi fale, pa da nas postrojavaju. Ceo utisak je, posle svega kao da sam bila u naci logoru“.

„Zaboravi se bol prilikom porođaja, ali poniženje nikada“, samo su neki od komentara nezadovoljnih porodilja.

Zbog ovakvih i sličnih iskustava, tri pravnice formirale su tim za pomoć ženama žrtvama akušerskog nasilja u Srbiji. Rok za prijavu je 1. april, ali na njihovu adresu već je pristiglo na stotine prijava.

„Kada kažemo ginekološko ili akušersko nasilje mi tu podrazumevamo svako ponašanje verbalno ili neverbalno koje ima za cilj i posledicu da vama ugrozi zdravlje ali i dostojanstvo ličnosti“, kaže advokatica Ivana Soković Krsmanović.

Najčešće je reč o verbalnom nasilju. Žene se svakodnevno žale Centru za mame, a istraživanje koje je ovaj centar radio pre nekoliko godina pokazalo je da se više od polovine žena za vreme i nakon porođaja nije osećalo sigurno i bezbedno.

„Naše istraživanje pokazuje da svaka deseta žena ne želi više nikada da postane mama samo zbog iskustva koje je imala u porodilištu“, kaže Jovana Ružičić iz Centra za mame.

Različiti tretmani porodilja

Da postoje različiti tretmani porodilja potvrđuje i nekadašnja direktorka i načelnica ginekologije u  GAK „Narodni front“ u Beogradu.

„Zašto se pacijenti osećaju tako? Dobar deo zaposlenih radi i u državnoj i u privatnoj bolnici. To je nešto što je na neki način sukob interesa. Znači vi radite u državnoj bolnici, a imate sopstvenu privatnu praksu, onda ti pacijenti postaju pacijenti prvog reda, a ostale žene se osećaju kao pacijenti drugog reda. Tako se nalazimo u jednom začaranom krugu kojem kraja nema, sve je poluprivatizovano“, navela je prof. Snežana Rakić, ginekolog.

Pravnice smatraju da se tome može stati na put, iako je verbalno nasilje, teško dokazati. Ideja ovog pravnog tima da sve prijave pošalju zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja.

„Težinu dokazivanja i dokaza nosi masovnost, brojnost žena koja se javlja i prijavljuje nasilje. To je nepogrešiv pokazatelj da nasilje u Srbiji zaista postoji i da je široko rasprostranjeno“, navodi Soković Krsmanović.

Prof. Rakić kaže da je važno da se takva ponašanja sankcionišu, da država ima mehanizme da sve to uradi.

„Država ima sve mehanizme, ima na papiru sve kako treba da se uradi“, navela je ona.

U javnosti, međutim, nije poznato da li je zbog lošeg ponašanja prema pacijentu ijedan lekar kažnjen, a prijave za akušersko nasilje stižu iz svih delova Srbije.

Žene u porodilištu trpe i fizičko nasilje

Dejana Cvetković, novinarka i članica grupe „Novinarke protiv nasilja nad ženama“ kaže da je radila anketu sa 68 žena koje su porodiljama u vranjskom porodilištu i da su one uglavnom žalile da su trpele verbalno nasilje, ali da je bilo slučajeva i fizičkog nasilje.

„Porodilje su šamarane u toku porođaja. To mi je potvrdila i načelnica porodilišta koja je to objasnila kao neophodnu meru. Mislim da postoji niska svest o dostojanstvenom porođaju. Neke žene iz Vranja su išle da se porađaju u Makedoniju da bi imale humaniji tretman. Za to su plaćale i po 2.000 evra“, rekla je ona za Euronews Srbija.

Navodi da je osim medicinske, važna i emotivna podrška ženama tokom porođaja, da znaju kroz koje faze tokom porođaja prolazi.

„Iz ankete sam mogla da zaključim da nemaju informaciju o tome, niti se medicinsko osoblje njima predstavlja imenom i prezimenom. Vrlo je važno da se o ovoj temi govori da bi takvo ponašanje bilo sankcionisane“, zaključila je Cvetković.