Sve je već poskupelo, a novi udar na džep nas očekuje od Nove godine

Inicijalna kapisla, koja će neminovno dovesti do daljeg rasta inflacije, svakako će biti povećanje cena energenata poput električne energije i prirodnog gasa. Na novi talas poskupljenja znatno će uticati to što najveći broj privrednih preduzeća tek treba da izmeni cene svojih proizvoda, piše Danas.

Naime, Vlada Srbije je još 1. septembra podigla cenu struje za privredu na 95 evra po megavat satu međutim najveći broj preduzeća nove ugovore sa Elektroprivredom Srbije za snabdevanje električnom energijom potpisuje krajem godine.

To znači da više od 60 odsto privrede još uvek plaća struju po starim cenama. Od 1. januara će se ta stvar promeniti što će dovesti do poskupljenja njenih proizvoda.

Takođe, svoje cene će nakon 1. januara povećati i mikro preduzeća koja struju plaćaju kao domaćinstva. Reč je, u prvom redu, o raznim zanatskim radnjama.

Inače, od prvog dana naredne godine cene struje će se korigovati za osam, a prirodnog gasa za 11 odsto.

Struja će poskupeti za domaćinstva, koja će od februara plaćati oko 300 dinara više na mesečnom nivou nego dosad, dok se cena „plavog energenta“ menja i za individualne potrošače i za privredu. Кada je reč o domaćinstvima ona koja u više koriste gas tokom grejne sezone u većoj meri će osetiti i udar na svoj kućni budžet.

Poslednji put dosad struja je poskupela 1. septembra za 6,5 odsto dok su mesec dana ranije povećane cene gasa u maloprodaji u Srbiji. Ubrzo nakon toga Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj je povećana naknada za proizvođače struje iz obnovljivih izvora energije za 83 odsto, sa 0,437 dinara po kilovatsatu na 0,801 dinara.

Zajedno, ta dva povećanja cena, donela su uvećanje računa za struju za oko 11 odsto.

Stručna javnost ističe da će do novih poskupljenja od januara doći i zbog toga što pojedina industrijska preduzeća u fazi proizvodnje koriste gas te će i ona podići cene svojih proizvoda.

Bez obzira što država, kako bi ublažila negativne efekte energetske krize nastale usled rata u Ukrajini, određuje maksimalne cene goriva na pumpama u Srbiji, eksperti za energetiku ističu da će odluka Evropske unije o zabrani tranzita ruske nafte za treće zemlje koja se transportuje morskim putem, uticati i na rast malopodajnih cena naftnih derivata.

Taj embargo, koji je stupio na snagu 5.decembra, onemogućava Srbiju da koristi rusku naftu, već će, umesto toga, morati da joj nađe alternativu, najviše iz Iraka, ali po višim cenama što će poskupeti peradu „crnog zlata“ u NIS-ovoj rafineriji u Pančevu.

Naime, nakon vojne intervencije u Ukrajini Moskva je smanjila cene svoje nafte, pa ju je Srbija kupovala za 25 odsto niže u odnosu na cene koje je formirala ruska konkurencija. Nakon što je ruska sirova nafta pojeftinila Srbija je nabavljala čak 45 odsto „crnog zlata“ iz te zemlje.

To može da dovede i do skoka maloprodajnih cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. To bi se ipak moglo izbeći u slučaju da je država voljna da se odrekne dela prihoda koje inkasira i smanji iznos akciza na gorivo.

Više informacija možete pročitati OVDE.