Tokom 2022. ubijeno 26 žena, nadzornog tela ni registra žrtava femicida još nema

Femicid – pojam koji još uvek nije prihvaćen u srpskim institucijama. Naš zakon ga ne prepoznaje kao zasebno krivično delo, iako ono zaslužuje poseban pravni i društveni tretman.

„Izvršioci ovakvih ubistava su muškarci, žrtve su žene. To je motivisano mržnjom, prezirom prema ženama ili osećajem vlasništva ili nadmoći. Dakle, nije isto ubistvo koje proistekne iz komšijske svađe ili kafanske tuče ili mafijaškog obračuna i ubistvo žene“, objašnjava Kosana Beker iz udruženja građanki Femplac (Femplatz).

Za državu je ono i dalje isto, iako podaci pokazuju da su, za razliku od muškaraca, žene u 97% slučajeva ubijene od strane intimnog partnera ili člana porodice muškog pola.

„U stvari, žene ubijaju tamo gde bi one trebalo da budu najbezbednije, a to je njihova kuća, njihov dom, od strane osobe u koju one imaju poverenje“, ističe Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Od 26 ubijenih žena u prošloj godini, njih sedam je prethodno prijavilo nasilje. Ipak, ove podatke ne prikupljaju institucije, već nevladine organizacije i to iz medija.

„Naravno da ne možete da sprečite svako ubistvo, ali postoje ubistva koja se sprečavaju i to je ono na šta mi stalno apelujemo“, naglašava Vanja Macanović.

Važan korak u borbi protiv femicida nalazi se u preporuci specijalne izvestiteljke UN-a za nasilje nad ženama, ali i u nacionalnoj strategiji za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja. Nadzorno telo za praćenje femicida je, za sada, samo ideja na papiru, a Poverenica za zaštitu ravnopravnosti kaže da je ono neophodno za sistemsko rešavanje nasilja nad ženama.

„Jedno telo koje bi radilo detaljnu, sistemsku analizu koja nam u ovom trenutku nedostaje, kako o rasprostranjenosti, o odnosu žrtve i nasilnika, veze sa imanjem vatrenog oružja“, nabraja poverenica Brankica Janković.

„Treba da ispita kako su postupali svi nadležni u tom lancu. Znači, počevši od toga da li je ta žena ikada pre toga prijavila nasilje, pošto ima slučajeva i da nije. Pa nakon toga, ako jeste, kako su postupali svi oni u lancu koji su zaduženi – šta je radila policija, šta je radio Centar za socijalni rad, šta je radilo tužilaštvo itd.“, dodaje Kosana Beker.

Iako inicijativa postoji, novo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost nije se oglašavalo po ovom pitanju, a nadležna ministarstva nisu odgovorila na pitanje kada će formirati mehanizam za praćenje femicida. Za to vreme, u proseku su dve žene mesečno ubijene u Srbiji samo zato što su žene.