Društvo Kultura

Tvrđava Ždrelo predstavljena na međunarodnom skupu

Foto/ tvrđava Ždrelo utvrđenje
Prošle nedelje održan je međunarodni naučni skup pod nazivom „Sedam vekova od upokojenja Sv. kralja Milutina (1282-1321)” u manastiru Sv. Prohora Pčinjskog kod Vranja. Na skupu je uzeo učešće i Požarevljanin Milan Milovanović, iz Arheološkog instituta u Beogradu, koji je govorio o istoriji srednjovekovnog Ždrela, čiji se ostaci nalaze u Gornjačkoj klisuri.

U intervjuu za Boom93 arheolog Milan Milovanović govori o utiscima sa naučnog skupa, samom značaju arheološkog nasleđa Gornjačke klisure, kao i značaju srednjovekovnog Ždrela za našu kulturu i istoriju.

Foto/ Manastir Prohor Pčinjski

Boom93: Možete li nam reći nešto o samom naučnom skupu?

Međunarodna tribina čiji je naziv „Sedam vekova od upokojenja Sv. kralja Milutina (1282-1321)” održana je u organizaciji Eparhije vranjske i Seminara za vizantologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Iskreno, meni je pripala velika čast da učestvujem i bio sam jako srećan kada sam od Organizacionog odbora dobio poziv. Tribina je održana u manastiru Sv. Prohora Pčinjskog, koji je, inače, obnovljen u vreme srpskog kralja Milutina.

Foto/ Kraljevi Milutin i Dragutin

Na skupu je učestvovalo nešto više od 30 istraživača iz zemlje i inostranstva, koji su bili raspoređeni u šest sesija. Učesnike je prvog dana pozdravio episkop vranjski, g. Pahomije, dok je plenarno predavnje održao prof. dr Vlada Stanković. Tokom dvodnevnog održavanja tribine, izneseni su referati iz istorijskih, arheoloških, filoloških i umetničkih disciplina koji daju ogroman doprinos daljim istraživanjima srednjovekovne Srbije u vremenu između 13-14. veka. Za ovu priliku izdvajam samo nekoliko izlagača, kao što su prof. dr Radivoje Radić, prof. dr Tatjana Subotin Golubović, prof. dr Dragoljub Marjanović, prof. dr Boris Stojkovski, prof. dr Atanasios Atanasiadis, prof. dr Jelena Erdeljan, prof. Kristijan Rafenspenger i mnogu drugi.

Boom93: O čemu ste Vi tačno govorili?

Foto/ Milan Milovanović arheolog

Moje izlaganje se odnosilo na pregled dosadašnjih istraživanja srednjovekovnog Ždrela u Gornjačkoj klisuri. Imao sam tu čast da predstavljam naše krajeve i detaljnije upoznam naučnu javnost sa stepenom istraženosti fortifikacija iznad leve i desne obale Mlave. Poznato je da su u Ždrelu bili stacionirani Drman i Kudelin, polubraća bugarskog i kumanskog porekla, koji su u nekoliko navrata ugrožavali državu kralja Dragutina. Pisani izvori beleže da su srpski kraljevi Dragutin i Milutin zajedno suzbili napade pomenutih velmoža i vojno ih porazili, prema novijim podacima, 1284. godine. Ova godina je veoma bitna za nas, budući da je nakon bitke za Ždrelo, oblast Braničeva po prvi put u teritorijalnom smislu prešla u ruke vladara iz dinastije Nemanjića. U Gornjačkoj klisuri možete videti ostatke utvrđenog kompleksa koji do danas, nažalost, nisu bili predmet arheoloških sistematskih iskopavanja.

Boom93: Da li je dovoljno da se kroz istraživački proces držite pisanih izvora ili je potrebno uključiti više naučnih disciplina u ovakva istraživanja?

Ovim krajevima su tokom srednjeg veka vladali mnogi narodi (Vizantinci, Bugari, Srbi, varvari, itd.) i od arheologije i drugih disciplina se u budućnosti očekuje da pruže nova saznanja o njihovim društvenim, ekonomskim, verskim i vojnim aktivnostima. Znate, istorija srednjovekovne braničevske oblasti i njene okoline, vrlo je složena. Nije dovoljno više tumačiti pisane izvore i rezultate do kojih su došle društvene nauke. Upravo sam baš o ovoj temi govorio u završnici svog izlaganja na naučnom skupu. Da biste razumeli prošlost ovih krajeva, neophodno je da uključite u istraživački proces i druge discipline kako biste razumeli istorijski kontekst. Bilo koja ozbiljnija monografija ili naučni rad ne mogu da se napišu bez multidisciplinarnog pristupa, kao i uporedne analize rezultata u drugim oblastima Evrope u datom periodu, do kojih su došle kolege iz inostranstva.

Boom93: Da li može da se pretpostavi kada je Ždrelo podignuto?

ostaci tvrđave Ždrelo
Foto/ ostaci zidina u Gornjačkoj klisuri

Kada je Ždrelo u pitanju, možemo uz rezervu reći da je ono podignuto kada Vizantija obnavlja i ponovo uspostavlja svoju vlast na Balkanu između 11-12. veka. Ovu svoju pretpostavku sam izneo prilikom svog izlaganja na naučnom skupu i mislim da će se ona u budućnosti sasvim izvesno prihvatiti u našoj i međunarodnoj nauci. Na primer, u literaturi se nekad navodi pogrešan podatak da su Mađari, koji su ravničarski narod, podigli zidine u klisuri Mlave. Kada odete na teren, videćete da su visoko sagrađene kule i tvrđave usmerene na kontrolisanje neprijateljskih upada iz pravca stiške ravnice, odakle su Mađari, ali i drugi narodi, vršili pohod na stanovnike Carstva koji su živeli u arealu Gornjačke klisure.

Koji je Vaš najveći utisak sa naučnog skupa?

Verujte da ih ima puno. Svakome preporučujem da obiđe manastir Sv. Prohora Pčinjiskog u kome se čuvaju mošti ovog čudotvornog sveca. Znate, kralj Milutin je jedna od najvećih ličnosti srednjovekovnog Balkana i zaista je teško u kraćim crtama tokom jednog inetrvjua predstaviti njegov doprinos u okviru istorijskog konteksta. Potrebno je mnogo naučnih okupljanja kako bismo dobili odgovore koji se odnose na period njegove vladavine. Verujem da će se i na prostoru Braničevskog okruga održati neka tribina na tu temu. Na mene su poseban utisak ostavila predavanja o crkvama koje je on podigao u današnjoj Severnoj Makedoniji, a koje mi često zaboravljamo, i kojih se, kako mi se čini, odričemo. Mislim da ne smemo zaboraviti značajne godine i jubileje, jer kroz njihova obeležavanja mi, pre svega, dokazujemo da nismo zaboravili događaje i ličnosti koju su važni za našu prošlost.

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Avatar

Tatijana Spasojević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend