Društvo

U sedmom talasu korona virusa ni u Srbiji, ni u Evropi, gotovo da nema epidemioloških mera

FOTO: Boom93 / R. Momirović
Skoro dve i po godine od početka pandemije nije ni Srbija više mimo sveta.

Dok je tokom prethodnih talasa većina evropskih zemalja pooštravala mere a Srbija sve dozvoljavala (negde u ovo vreme prošle godine niko prstom nije mrdnuo zbog činjenice da je folk pevač Aca Lukas okupio više od 20.000 ljudi na koncertu iako je tada takvo masovno okupljanje bilo zabranjeno), stvari sada, u sedmom talasu izgledaju drugačije.

Ni u Evropi skoro da nema mera – maske su uglavnom obavezne u javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama, odustalo se od kovid propusnica, nema posebnih ograničenja za okupljanja i to tako od početka sedmog talasa, tokom čijeg vrhunca je samo u Francuskoj bilo više od 200.000 zaraženih u jednom danu.

Osvrćući se na izostanak bilo kakve reakcije, francuski list Mond, početkom jula u komentaru pod nazivom Tišina okružuje francuski sedmi talas, piše da Francuski naučni savet (telo poput srpskog Kriznog štaba) prestaje sa radom 31. jula.

„Vlada… nije proaktivno upravljala javnozdravstvenom situacijom, koja je, izgleda, zapala u rupu nezainteresovanosti, i kojoj su značaj oduzeli zamor, ali i druge krize… Nedovoljno je poruka koje su usmerene na prevenciju, nema snažnih mera, a sedmi talas se razvija naspram naučne nazaintersovanosti. Upravljanje pandemijom prešlo je put od naredbodavnog paternalizma do tišine koja odjekuje“, pišu autori o Francuskoj a kao da pišu o Srbiji samo ne u leto 2022, već u leto 2020.

Izgleda da je Evropa usvojila srpsku lekciju – pokrij se po glavi, čekaj da prođe, zaboravi da brojiš.

SLIČNOSTI I RAZLIKE: Epidemiolog dr Predrag Đurić primećuje da iza izostanka koordinisanog odgovora poslednjih meseci u Evropi stoji više razloga koji se mogu podeliti u dve grupe – prvi, ekonomsko-politički, a drugi, vezani za dinamiku pandemije.

„Tokom pandemije smo se više puta uverili da primarni interes vlada fluktuira između dva pola – interesa krupnog kapitala, koji „ne sme da trpi“ (pa tako svedočimo da, iako u javnom obraćanju predstavnici vlasti uglavnom spominju male privrednike i ekonomske interese građana, ipak su najveće kompanije tokom pandemije ostvarivale rekordne profite) i populizma koji vodi ka pobedi na izborima (pa se tako konstantno izlazi u susret prvenstveno desničarskim i nju ejdž pokretima, koji su po pravilu antinaučni, antivakcinalni, protivnici protivpandemijskih mera uopšte). Ruska invazija na Ukrajinu samo je dodatno ugrozila evropsku ekonomiju i interese krupnog kapitala, i čini se da se dodatni pritisci zbog pandemije izbegavaju. Iako se sve ovo predstavlja kao navodna briga za građane, oni su ti koji jedini trpe posledice (i zdravstvene i ekonomske). Dok najveće svetske kompanije (uzmimo samo primer najvećih snabdevača naftom i gasom) odlično profitiraju i od pandemije i od rata, a cenu plaćaju građani. Dodajmo tome i turističku sezonu, koja predstavlja idealan odgovor na oba navedena pola – i ekonomski interes i populizam“, kaže Đurić.

Većina prethodno pomenutog u odgovoru sagovornika Danasa bila bi tačka u kojoj se susreću Evropa i Srbija.

Postoji međutim i tačka razdvajanja, a to je vakcinacija, koja je mnogo uspešnije sprovedena u većini drugih evropskih zemalja ako se uzme u obzir broj onih koji su primili i prve dve doze, i treću, ali i četvrtu sada. „Što se tiče same dinamike pandemije, činjenica je da je u većini zapadnih zemalja obuhvat vakcinacijom visok i da su vakcine koje su tamo primenjene delotvorne protiv teških oblika i smrti usled kovida 19“, podseća Đurić.

I ŠTA SAD: Sedmi talas polako prolazi u Evropi.

U poslednjoj izveštajnoj nedelji za koju su dostupni podaci (do 3. avgusta) ukupan broj obolelih bio je 1,9 miliona, što je 35 odsto manje nego nedelju dana ranije.

U Srbiji broj obolelih kao i preminulih raste iz dana u dan a pojedini predviđaju da bismo mogli imati 17.000 zaraženih dnevno.

Ono malo oskudnih podataka koje imamo pokazuju i da je sada skoro 700 osoba u bolnicama.

Ovo ne privlači posebnu pažnju javnosti, a o novoj ležernosti spram kovid statistike govori i činjenica da se podaci na sajtu covid19.rs sve češće ažururaju sa zakašnjenjem.

Dr Predrag Đurić kaže da iako vlasti u Srbiji konstantno odbijaju da pruže relevatne podatke o pandemiji, iz izjava pojedinih direktora kovid bolnica može se pretpostaviti da se značajan broj pacijenta zaražava upravo u zdravstvenim ustanovama (o ovome je posebno govorila direktorka kovid bolnice u Batajnici dr Tatjana Adžić Vukićević, nakon čega je uvedena i zabrana poseta zdravstvenim ustanovama).

„To je poražavajuću činjenicu za zdravstveni sistem. Zabrane poseta zdravstvenim ustanovama i domovima za stare su najbrzopletije mere, ali uprkos svojoj arogantnosti, one predstavljaju odraz nemoći i nestručnosti rukovodstava zdravstvenih ustanova da adekvatno sprovedu mere prevencije i kontrole infekcija, a posledice trpe najosetljiviji – bolesnici i korisnici ustanova, koji onda nedeljama i mesecima ne mogu da vide svoje najbliže kad su im najpotrebniji (a neki nažalost i izgube živote)“, kaže dr Đurić.

Upitan koje bi mere bile adekvatne, sagovornik Danasa kaže da je najvažnija povećanje obuhvata vakcinacijom, odnosno vakcinisanje onih koji dosad nisu vakcinisani.

„Druga buster vakcina treba da bude ponuđena onim sa imunodeficijetnim bolestima i najstarijim sugrađanima. Trebalo bi posebno promovisati promenu svesti i prakse vezanih za okupljanje građana, odnosno prihvatiti činjenicu da mali prostori prepuni ljudi zbijenih bez ikakvog rastojanja moraju ostati u prošlosti i da treba promovisati dešavanja koja se odvijaju u većim prostorima sa manje ljudi, uz dobru ventilaciju“, navodi dr Đurić, i dalje dodaje „jačanje laboratorijskih kapaciteta i epidemiološkog nazdora, uspešno praćenje kontakata, primena karantina i rigoroznih terapeustskih protokola, komunikacija sa građanima, koja mora biti iskrena, otvorena, dosledna i transparentna, uporna borba protiv pseudonauke i antinauke, promovisanje antipandemijskih mera, snažna i permanentna javnozdravstvena kampanja vakcinacije, primena maski… sve to je obaveza vlasti“.

Ali, dovoljno je vremena prošlo da je svima jasno da se dobar deo toga nikad neće ostvariti.

OSTAJU ZABLUDE: Sedmi talas će proći u Srbiji kao što prolazi i u Evropi ostavljajući iza sebe veći broj izgubljenih života nego što je moralo. Doći će i osmi i sve će biti isto. Ostaće i stare zablude, koje sa svakim novim naletom kovida postaju sve čvršće zacementirane.

Upravo na njih na kraju podseća dr Đurić.

„Ne postoji nikakav zamor pandemijom, kao što ne postoji ni zamor brigom za sopstveno ili zdravlje najbližih. Postoji samo zamor od nedelotvornih mera, neprincipijelnog ponašanja privilegovanih elita, od nepravde i nejednakosti. Ali, postoji i indukovani zamor pandemijom, koji generišu protivnici protivpandemijskih mera, najčešće oni oslonjeni na populizam, odnosno oni ekonomski krugovi koji su trpeli posledice od protivpandemijskih mera“, kaže dr Đurić.

On dalje dodaje još jednu čestu poštapalicu tokom poslednje dve godine o ličnoj odgovornosti građana.

„I dok se na početku pandemije vlast prikazivala kao ona koja brine o zdravlju građana i u tome je tragično preterivala (uvodila je vanredno stanje, izvodila vojsku i policiju na ulice, ograničavala kretanje…), sad se neprekidno ponavlja da je vlast uradila sve što je do nje (izgradila bolnice, nabavila vakcine i lekove) i da je sva odgovornost na građanima. Radi se o ogromnom neznanju koje se potpuno kosi sa osnovnim principima prevencije, jer niti zdravstveni sistem čine samo objekti, oprema i lekovi (već pre svega programi, znanje, informisanje, motivisanost, prihvatljivost, kvalitet…), niti u najvećem broju zdravstvenih prilika građani mogu adekvatno da kontrolišu sopstvene rizike i sa njima povezane mere zaštite. Prevencija je uvek organizovana aktivnost društva, a ne isključivo predmet lične odgovornosti. Svođenje prevencije na isključivo ličnu odgovornost je samo neoliberalna isprazna, ali opasna floskula, kao što je i hvaljenje obezbeđenim materijalnim resursima, a ne sadržajem, odraz infantilnosti, ako već ne i zluradosti hvalisave vlasti“, navodi dr Đurić.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

  • Ma kakva korona.
    Sad nam je Miljana najbitnija.
    Samo da nam ona pretekne.
    Pa možemo u Evropu.
    A i čudi me da nam se precednik ne oglašava u ovako dramatičnom trenutku.

%d bloggers like this:
Send this to a friend