U Srbiji najmanja podrška članstvu u EU od svih zemlja regiona

Na pitanje “Da li ste za ulazak vaše zemlje u EU?” 53 odsto gradjana Srbije odgovorilo je potvrdno, a 43 odsto je reklo ne.

Najveću podršku članstvu izrazili su gradjani Albanije (94 odsto) i Kosova (90 odsto), u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini se za pridruživanje izjasnilo 83 odsto ispitanika, a u Severenoj Makedoniji 79 odsto.

Gradjani regiona smatraju da je puno članstvo najbolja opcija za njihovu zemlju, a jedino su ispitanici u Srbiji dali prednost ekonomskoj integraciji bez članstva u EU.

Dok gradjani Albanije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije smatraju da su nacionalne vlade najodgovornije za sporo napredovanje u procesu evropskih integracija, stanovnici Srbije i Kosova za to krive institucije EU.

Srbi su najveći pesimisti u pogledu datuma kada bi njihova zemlja mogla da postane članica EU. Četvrtina ispitanika veruje da će se to desiti u narednih 10 godina, 16 odsto u narednih pet godina, a čak 44 odsto misli da se to nikada neće desiti.

Nasuprot tome, samo 7 odsto ispitanika na Kosovu ne veruje da će ući u EU, a 45 odsto smatra da će postati članica u narednih pet godina.

Najveći procenat gradjana Albanije (33 odsto) i Crne Gore (46 odsto) takodje veruje da će se pridružiti Uniji za najviše pet godina.

Veća finansijska pomoć je jedan od glavnih načina na koji, prema mišljenju ispitanika, EU može da pomogne zemljama regiona da napreduju na putu ka članstvu.

Gradjani Srbije, Kosova i Albanije smatraju da EU, na prvom mestu, treba da ublaži uslove za pristupanje Uniji.

Prema mišljenju učesnika istraživanja, članstvo zemalja Zapadnog Balkana najviše podržava Nemačka. Jedino ispitanici u Srbiji misle da najveću podršku daje Madjarska.

Gradjani Zapadnog Balkana kao najveću prednost članstva u EU vide slobodno kretanje ljudi, dok su u Bosni i Hercegovini na prvom mestu mir i bezbednost.

Ispitanici u Srbiji su kao najveće koristi od članstva naveli i bolji životni standard (37 odsto), pristup fondovima EU (27 odsto), mir i bezbednost (23 odsto), dok samo 19 odsto veruje da bi to doprinelo poboljšanju demokratskih standarda.