Društvo

U susret putovanjima: Šta treba prijaviti cariniku da ne biste rizikovali plaćanje kazne?

FOTO: Elements Envato ilustracija
Uskoro počinje sezona godišnjih odmora tokom kojih će mnogi građani Srbije putovati van zemlje. Koja količina novca i koja vrsta robe treba da se prijave carinicima objasnio je za Radio Beograd 1 Slobodan Tomić iz Sektora za carinske postupke Uprave carina.

Građani su verovatno najbolje upoznati sa odredbom da iz zemlje mogu da iznesu 10.000 evra bez obaveze prijavljivanja novca. Tako piše u Zakonu o deviznom poslovanju i Zakonu o sprečavanju pranja novca.

Slobodan Tomić kaže da se može izneti i više novca, ali samo ako se građani iseljavaju iz Srbije. U tom slučaju potrebna im je iseljenička viza i dokaz o odjavljenom prebivalištu. Sve to se prijavljuje preko odgovarajućeg obrasca koji se predaje u dva primerka, od kojih carinik zadržava jedan u evidenciji, a drugi vraća građaninu.

Limit od 10.000 evra važi i za unošenje novca u zemlju. Ukoliko se unosi iznos veći od tog, građani su dužni da to prijave carinskom službeniku i o tome dobijaju odgovarajuću potvrdu.

Kada su u pitanju nakit, laptopovi, konzole za igre i slični uređaji, njihovo iznošenje iz zemlje ne mora da se prijavljuje. To važi i za opremu za zimske sportove, ali i za čamce dužine do pet i po metara.

Međutim, ako se radi o nekim vrednijim predmetima, naš sagovornik iz Uprave carina savetuje da ih prijavimo.

Slobodan Tomić podseća i da se umetnička dela koja se iznose iz zemlje, makar i kao poklon, moraju prijaviti uz odgovarajuću dozvolu koju izdaje Zavod za zaštitu spomenika kulture. U slučaju iznošenja neke vrednije knjige ili štampanog izdanja, za to je potrebna dozvola Narodne biblioteke Srbije.

Po povratku u Srbiju građani su oslobođeni carine za svoj lični prtljag. Međutim, ukoliko unose neki predmet koji je skuplji od 100 evra, to mora da se prijavi, ističe Tomić.

On savetuje građanima koji nose skuplje satove da ih prijave i sa sobom nose dokument koji dokazuje da robu privremeno iznose iz naše zemlje. Inače, za robu vrednosti od 100 do 3.000 evra sprovodi se skraćeni postupak uz primenu takozvane jedinstvene carinske stope od 10 odsto ukupne vrednosti robe, a na to se plaća i PDV u iznosu od 20 procenata.

Za šta se plaća kazna, šta carinik može da zapleni

Slobodan Tomić iz Sektora za carinske postupke Uprave carina govorio je i o kaznama koje se mogu izreći osobama u prekršaju.

U slučaju avionskog prevoza, on podseća da na aerodromu postoje zeleni i crveni kontrolni carinski prolazi. Kroz zeleni se prolazi ako nemate ništa da prijavite, ali ako vas carinik zaustavi i pronađe kod vas nešto što niste prijavili, onda morate da platite kaznu čiji je opseg od jednostrukog do čak četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja.

Predviđena je i zaštitna mera oduzimanja dotične robe, a u situaciji drumskog prevoza postoji i mogućnost oduzimanja vozila, ukoliko vrednost robe prelazi trećinu vrednosti prevoznog sredstva.

Zbog toga je najbolje da se uvek prijavi roba jer će se građani tako zaštititi od sile primene zakona i ozbiljnih kazni koje su za to predviđene, zaključuje Slobodan Tomić iz Uprave carina.

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend