UNFPA: Balkanska dijaspora ogromna, 12 odsto rođenih u Srbiji živi „napolju”

Zbog toga ponegde postoji zabrinutost zbog „previše”, a ponegde zbog „premalo ljudi.

Uznemirenost zbog „premalo” ljudi je posebno raširena u istočnoj Evropi, gde niska stopa fertiliteta ide ruku pod ruku sa visokom stopom emigracija, piše N1.

Kao rezultat toga došlo je do pada broja stanovnika, u nekim slučajevima i za više od 25 odsto od početka devedesetih, ukazuje se u izveštaju.

Balkanska dijaspora je ogromna. Procenjuje se da 53 odsto ljudi rođenih u BiH živi u inostranstvu, 45 odsto rođenih u Albaniji, a 12 odsto rođenih u Srbiji, prema podacima Portala za migracije iz 2021.

U izveštaju UNFPA se ukazuje da zato ne čude inicijative balkanskih vlada da dijasporu vrate u domovinu.

Dodaje se da Srbija ima sofisticiranu kombinaciju poreskih olakšica i pomoći za pokretanje biznisa u zemlji, dok Hrvatska nudi subvenciju do 26.000 evra za pokretanje firme.

Nisu samo vlade te koje nude ljudima pomoć da se vrate u zemlju rođenja. U Srbiji NVO „Tačka povratka” ima misiju da stvori bolju klimu za povratnike.

„Kada sam odlučila da se vratim u Srbiju, obratila sam se ’Tački povratka’. Imala sam šansu da vidim koje su stvari slične kao u Zapadnoj Evropi, i moj kvalitet života je sada mnogo bolji”, kaže Ivana Zubac, finansijska inspektorka koja je provela 20 godina u Zapadnoj Evropi i sada pomaže u snalaženju novim povratnicima.

I Jelena Perić, pedijatrijska sestra, vratila se iz Minhena u Srbiju. U Nemačkoj je radila od 2011. godine. Ona je podršku dobila od nemačke organizacije GIZ.

„Htela sam da pomažem porodicama oko dojenja, što nije baš popularno u Srbiji”, kazala je.

U izveštaju se navodi da u Srbiji živi 7,1 milion stanovnika, od čega je 15 odsto starosti od 0 do 14 godina, od 10 do 19 – 10 odsto, od 10 do 24 – 15 odsto, od 15 do 64 godine – 65 odsto, a starijih od 60 – 20 odsto.

Žene u Srbiji u proseku rađaju 1,5 dece, a očekivani životni vek je 72 godine, navodi se u izveštaju.