Društvo Ekološka Patrola

Upravljanje otpadom: Kako Požarevac rešava problem deponovanja smeća?

Foto:S.Lisac
Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije je cilj politika životne sredine EU. Ovom politikom se garantuje bolje zdravlje stanovništva, očuvanje prirodnih resursa, konkurentna privreda, bolji kvalitet života, kao i borba protiv klimatskih promena na globalnom nivou.

Politika EU u ovoj oblasti se zasniva na načelima preventivnog delovanja i načelu da troškove zaštite životne sredine treba da snosi privatno ili fizičko lice koje ugrožava životnu sredinu, a ne društvo u celini. Dalje, politika EU se zasniva i na borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja, zajedničkoj odgovornosti EU i država članica i na uključivanju zaštite životne sredine u druge politike EU.

Propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast putem sektora kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode itd.

Prvi korak prilagođavanja EU standardima jeste prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem. Nakon toga, EU politika podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje ovih propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou.

U izveštaju Evropske komisije za 2021. godinu, kada je reč o upravljanju otpadom, Srbija je postigla dobar nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU, ali je sprovođenje pravnih propisa i dalje u ranoj fazi.

Srbija treba znatno da poveća svoje ambicije kada je reč o postizanju zelene tranzicije i da se usredsredi na:intenziviranje rada na sprovođenju i primeni pravnih propisa, kao što je, između ostalog, obezbeđivanje strogog poštovanja pravila o proceni uticaja na životnu sredinu, zatvaranje neuslovnih deponija, povećanje ulaganja u smanjenje količine, razvrstavanje i reciklažu otpada.

Foto: Pixabay/Ilustracija

Udeo recikliranog otpada u ukupnom upravljanju otpadom ostao je mali, npr. udeo komunalnog otpada je 3%. Srbija treba da udvostruči napore da se neuslovne deponije brže zatvore, kao i da ulaže u smanjenje količine, razvrstavanje i reciklažu otpada.

Kada je reč o upravljanju otpadom u Požarevcu, na skorašnjem sastanku sa ministarkom Irenom Vujović, predstavnici grada razgovarali su o daljim koracima u rešavanju pitanja upravljanja otpadom. Kako je gradonačelnik Saša Pavlović objavio na svom FB profilu, smeće iz grada za sada će biti transportovano na deponiju u Lapovu kao privremeno rešenje.

Ministarka Vujović je istakla da će problem upravljanja otpadom za Požarevac i ostale opštine iz okruga biti rešen izgradnjom regionalnog centra za upravljanje otpadom, za koji je država obezbedila sredstva.

Dok se ne izgradi regionalni centar za upravljanje otpadom, Požarevac će dopremati otpad na novoizgrađenu transfer stanicu, gde će se odvajati otpad za reciklažu, dok će ostatak biti transportovan na sanitarnu deponiju u Lapovu.

Izgradnja transfer stanice u Požarevcu počela je 2019. godine i kompletno je završena i očekuje se da će biti puštena u rad do kraja godine, nakon ishodovanja upotrebne dozvole.

Budući da je deponija u Lapovu udaljena gotovo 70 kilometara od Požarevca, otpremanje otpada na tu lokaciju i dalje predstavlja značajan trošak za lokalnu samoupravu. Maksimalna efikasnost i uštede u upravljanju otpadom biće postignuti izgradnjom budućeg regionalnog i reciklažnog centra.

Foto: Boom93/M. Veljković – Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca

 

Na pitanje kada će biti pušten u rad reciklažni centar, gradonačelnik Saša Pavlović je rekao da se to još uvek ne zna.

“ To se još ne zna, gledamo i pratimo kapacitete. Za reciklažni centar završavamo sve procedure oko upotrebne dozvole, ali za reciklažni centar nam treba odobrenje za nova radna mesta i radimo na tome i to ćemo dobiti od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U narednom periodu nas očekuje isporuka opreme u vidu tegljača za abrol kontejnere za reciklažni centar””

Sredinom ove godine usvojen je izmenjeni prostorni plan kako bi se ubuduće razradila lokacija za izgradnju regionalne deponije koja je planirana u Kličevcu.

Izmena prostornog plana je sticanje preduslova za dalju plansku razradu lokacija za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom, a na osnovu programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022–2031. godine. Izmenama bi Grad Požarevac trebalo da reši dugoročni problem deponovanja i selektovanja otpada.

Meštani Kličevca i okolnih sela nekoliko su puta negodovali i izrazili nezadovoljstvo zbog odluke grada da upravo na ovoj lokaciji izgradi regionalnu deponiju. Poslednji protest održan je u julu, kada su izašli traktorima na plodne njive. Tada je na protestu rečeno da se lokacija koju je grad predvideo za izgradnju regionalne deponije prostire se na 35 hektara i trenutno je na njoj zasađen suncokret, što pokazuje koliko je ova zemlja plodna.

Foto:Boom93
Novica Arsić, član udruženja „Kličevački idol“

„Došli smo da izrazimo nezadovoljstvo i kažemo da će sa ove parcele gde svakog drugog dana duva košava, da raznosi flaše i kese po plodnom Stigu. Svaka kiša će otrove sa deponije da spira u sve njive koje su ispod a sa kojih mi žanjemo žito, suncokret i kukuruz. Sve to što bude bačeno na ovu parcelu na kraju će završiti na našim stolovima i u našim tanjirima. Došli smo da pokažemo da nećemo dozvoliti da se ova plodna zemlja pretvori u deponiju smeća“, rekao je tada Novica Arsić iz Udruženja „Kličevački idol“.

Prema rečima Gorana Stojićevića iz sela Kličevac najveća opasnost za ostale njive koje su mnogo veće od parcele na kojoj grad planira izgradnju regionalne deponije su požari koji su česti na deponijama i koji zbog jakog vetra mogu da se prošire i na ostale njive.

On je dodao da meštani neće dozvoliti da građevinske mašine uđu na ovo zemljište i da će ih ukoliko dođu blokirati svojim traktorima i kombajnima. Saša Selić, predsednik Udruženja iz Kličevca naveo je na protestu u julu  da je skup upozorenja za gradske vlasti, a kako se bude dalje odvijala situacija i oni će se dalje organizovati. Kako je zaključio, ovo je prvi korak koji su za sada preduzeli na osnovu odluke koja je doneta na poslednjopj skupštini grada Požarevca.

Podsetimo, Skupština grada Požarevca je na poslednjoj sednici donela odluku o izradi druge izmene i dopune Prostornog plana grada Požarevca u delu koji se odnosi na određivanje lokacije za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom u ataru sela Kličevac, što je i bio povod za protest meštana ovih sela.

Gradonačelnik je povodom protesta rekao da meštani ovih sela mogu da protestuju, jer imaju pravo na to.

„Građani Požarevca mogu da biraju da li će imati regionalnu deponiju na svojoj teritoriji za koju znam da ćemo imati obezbeđena sredstva, jer će država dati novac za njenu izgradnju. Ta regionalna deponija neće biti kao što je sada, znači ne može biti neuslovna za standarde koji sada postoje. Građani neka biraju da li ćemo imati regionalnu deponiju na svojoj teritoriji, regionalna deponija na drugoj teritoriji je gotovo nemoguća, imali smo i to u zadnjih deceniju i ništa nismo uradili. Rekli smo da ćemo izgraditi regionalnu deponiju. Građani mogu da biraju da ukoliko ne želimo da imamo regionalnu deponiju dajemo od 300-400 miliona dinara za deponovanje, a najbliža regionalna deponija je na 60 kilometara u Lapovu gde ulaze troškovi deponovanja i odvoženja“, naveo je Pavlović.

Foto/M.Veljković Deo parcele na kojima je planirana regionalna deponija

Dodao je da deponija u Lapovu i ako bude jedno od rešenja biće međurešenje i postojaće obavezna klauzula u ugovoru, da se ugovor raskine kada se steknu uslovi da grad Požarevca ima lokaciju za odnošenje smeća.

„Nekima ne smeta što im je deponija na ulazu u selo, a smetaće im deponija koja je na 3 kilometra od sela sa druge strane brda. Na toj lokaciji ćemo dobiti i zemljište na poklon od države“.

Kako je zaključio celokupnu sumu novca koja bi se izdvojila za odnošenje smeća na neku drugu lokaciju ne bi mogao grad sam da izdvoji i da bi građani verovatno morali kroz cenu odnošenja komunalnog otpada da učestvuju u tome.

„Da li postoje neki koji su jednaki i neki koji su jednakiji. Mislim da smo svi građani istog reda, neki plaćaju sve, a neki ne plaćaju ništa“, zaključio je Pavlović.

Inače, od predviđenih 26, na kojima se primenjuju tehnologije upravljanja otpadom u Srbiji je izgrađeno svega deset regionalnih sanitarnih deponija u Srbiji (Užice, Lapovo, Kikinda, Jagodina, Leskovac, Pirot, Sremska Mitrovica, Pančevo, Vranje i Subotica), dok Gornji Milanovac ima lokalnu sanitarnu deponiju.

Poslednjih dvadeset godina razmatrale su se mogućnosti izgradnje regionalne deponije u Požarevcu. Grad sada planira da izgradi regionalnu deponiju na zemljištu između Kličevca i naselja Kurjače.

Neuslovna deponija “Jeremijino polje” koju koristi Požarevac godinama čeka na sanaciju, rekultivaciju i zatvaranje, a gradu još uvek nema adekvatno rešenje za odlaganje otpada.

Iako je zatvaranje deponije najavljivano za kraj godine, nije još uvek sigurno i da li će tako biti. Do sada je četiri puta gorela deponija “Jeremijino polje”. Da je sanacija urađena u prethodnim godinama, do požara ne bi ni došlo. Ostaje pitanje u kojoj meri nam je zagađen vazduh i zemljište i koje su posledice po ljudsko zdravlje­?

Inače, Evropska unija je u proteklih 19 godina kao najveći donator dodelila Srbiji oko 400 miliona evra za unapređenje stanja životne sredine, od čega preko 56 miliona evra u oblasti upravljanja otpadom.

Zatvaranje nesanitarne gradske deponije “Jeremijino polje” iziskuje dodatna sredstva. Rekultivacija i sanacija nesanitarne gradske deponije “Jeremijino polje” zahteva dodatna novčana sredstva.

Zamenik gradonačelnika, Slaviša Aleksić očekuje da se iz budžeta grada izdvoji još oko 30 miliona dinara za njeno zatvaranje.

Foto: M.Veljković

Kako bi se zatvorila deponija i na kraju postala livada, potrebno je skoro 60 miliona dinara, rekao je Aleksić. Očekuju se dodatna sredstva, jer je prevaziđena vrednost koju je projektovao Institut Jaroslav Černi.

Aleksić je naveo i da će uskoro otpočeti sa predtretmanom otpada u reciklažnom centru, gde će se tretman otpada vršiti pre nego što završi na regionalnu deponiju Vrbak kod Lapova,  dok se ne izgradi regionalna deponije Požarevcu. Prema prognozama zamenika gradonačelnika reciklažni centar bi trebalo da bude otvoren do kraja godine.

Foto: S.Lisac

Po pitanju komunalnog otpada, JKP “Komunalne službe” je uložilo u mehanizaciju i nabavilo opremu iz sopstvenih sredstava, a takođe je i oprema koju je nabavilo iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine koji je osnovan u gradu Požarevcu. U suštini izdvajanje za JKP za ovu godinu su na nivou od 56 miliona dinara, a predviđeno je da se nabave dva autosmećara i jedan mini autosmećar, a to je i kupljeno.

Pored toga JKP je iz sopstvenih sredstava nabavilo autosmećar za odnošenje smeća iz podzemnih kontejnera koji su počeli sa izgradnjom na više lokacija.

Gradonačelnik, Saša Pavlović je na nedavnom predstavljanju novih vozila za odnošenje smeća naglasio da Grad Požarevac ozbiljno shvata komunalmu delatnost odvoženja otpada.

“To govori kroz činjenicu da smo od  2016. godine, zaključno sa današnjom godinom u opremanje JKP kroz autosmećare, kroz nabavku opreme, poput kontejnera od 5 kubika, kanti za smeće, kontejnera od 1,1 kubik, mi ukupno izdvojili 401 milion dinara. To su cifre koje su zaista impozantne, to su cifre sa kojima mnogi gradovi naših veličina ne mogu da se pohvale. Naravno, sve je iz budžeta Grada Požarevca”.

Pavlović je naveo da je bilo više pritužbi na izgled i to na način gde se nalaze i kako se pojedini građani ophode prema kontejnerima pre svega od 5 kubika, ali ovih manjih od 1,1 kubik.

“Apelujem na građane da podzemne kontejnere koriste na pravi način i onako kako treba, jer uz pravo korišćenje tih kontejnera dobićemo taj cilj, a taj cilj je da bude iznad kontejnera lepo, da nema odnošenja smeća putem vetra. Građani moraju da budu savesni id a koriste kontejner prema svim propisima.

Uradićemo novu analizu lokcija svih kontejnera u gradu koja će pokazati da li ima viška kontejnera, ali će sigurno analiza pokazati da negde ima manje kontejnera i sledeću godinu da Grad uskoči kao što uskače ranije sa finansijskim sredstvima, da opredelimo dodatna finansijska sredstva JKP da nabavi nove kontejnere kako bi proširili kapacitet na nekim lokacijama. Potrebna je analiza lokacija, analiza gde se nalaze kontejneri id a li su dovoljni kontejneri koji se nalaze na tim lokacijama. Cilj nam je da imamo čistiji grad, ali ne možemo mi da imamo čistiji grad ukoliko malo ne promenimo svest naših građana.

Direktor JKP “Komunalne službe”, Marko Marjanović istakao je da je ulaganje u mehanizaciju JKP i zadatak tima u narednom periodu za modernizaciju voznog parka kako bi pružanje usluga podigli na viši nivo. “Što se tiče sredstava iz budžeta Grada, mi smo od 2020. godine do danas uložili u mehanizaciju 50 miliona dinara i nećemo se zaustaviti na tome.”, rekao je on.  

Foto: S.Lisac

To se još ne zna, gledamo i pratimo kapacitete. Za reciklažni centar završavamo sve procedure oko upotrebne dozvole, ali za reciklažni centar nam treba odobrenje za nova radna mesta i radimo na tome i to ćemo dobiti od ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Podsetimo, kraj svih aktivnosti na izgradnji i opremanju transfer stanice i reciklažnog centra najavljivani su za kraj decembra 2019. godine. Tada je rečeno da bi trebalo da prestane odlaganje komunalnog otpada na neuslovnim deponijama, a od 2020. da će postojeća deponija biti rekultivisana.

Foto: Pixabay/ilustracija

Budžet Srbije za životnu sredinu uvećava se iz godine u godinu. U 2020. godini povećan je za 48% u odnosu na prethodnu, uglavnom kroz inostrano zaduživanje. Sav prihod ostvaren od naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine treba da bude namenjen za životnu sredinu. Iako Srbija znatno povećava ulaganja u zaštitu životne sredine, zeleni fond još uvek nije u potpunosti zaživeo. Srbiji je potrebno delotvorno institucionalno uređenje da bi poboljšala strateško planiranje, sufinansiranje i upravljanje investicijama u životnu sredinu. Srbija treba da dâ prioritet projektima u oblasti životne sredine koji imaju najveći uticaj na životnu sredinu, kao i da ih bira i sprovodi transparentnim postupcima. Veliki dugoročni (industrijski) investicioni projekti moraju biti u skladu sa najvišim standardima EU u oblasti životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine, u skladu Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 30/18), obavestio je 13. septembra o početku izrade Strategije za zaštitu životne sredine sa Akcionim planom.

Strategija će biti pripremljena uz podršku IPA projekta  „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju i Evropskom investicionom bankom.

 

Ministarstvo kulture i informisanja

 

 

 

 

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93
Sanja Lisac

Sanja Lisac

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

%d bloggers like this:
Send this to a friend