Usled pandemije ekstremno siromaštvo u porastu

Pandemija COVID-19 pored smrtnosti i globalnih ekonomskih problema izazavala je i primetan jaz između bogatstva i siromaštva na drugoj strani. Posledice pandemije izazvane korona virusom su se pre svega odrazile na gubitak posla kod pojedinih kategorija koje su usled propisanih epidemioloških mera morale da zatvore svoje kompanije, firme, radnje, kozmetičke i frizerske salone kao i druge manje preduzetničke radnje koje su pojednice dovele do ivice siromštva.

Pre pandemije, u ekstremnom siromaštvu je živelo uglavnom ruralno, neobrazovano i mlado stanovništvo koje radi u poljoprivredi. Pandemija je međutim gurnula u siromaštvo ljude u prenatrpanim urbanim oblastima, višeg nivoa obrazovanja i one koji rade u sektorima kao što su neformalne usluge, građevinarstvo i proizvodnja.

Podaci pokazuju da je najugroženije stanovništvo ono koje živi izvan urbanih područja, deca i mladi, neobrazovani, nezaposleni i neaktivni nosioci domaćinstva kao i mnogočlane porodice, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i njihove porodice, Romi, staračka jednočlana i dvočlana domaćinstva, posebno u ruralnim područjima; zemljoradnički penzioneri, interno raseljena lica i izbeglice. U Srbiji je aktuelno 267.949 korisnika novčane socijalne pomoći.

U našem okruženju veliki  je broj onih koji nemaju mogućnosti da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i žive ispod granice siromaštva.

Kako se lokalna samouprava i Centar za socijalni rad bore protiv siromaštva

Pored novčane pomoći, postoje specijalizovani programi namenjeni socijalno osetljivim grupama u smislu njihovog obrazovanja i zapošljavanja, kao preduslov adekvatnog rešavanja pitanja smanjenja siromaštva u lokalnim zajednicama.

Po rečima direktorke Centra za socijalni rad, Tatijane Rajić, zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da su radno sposobni ljudi, koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, dužni da svojoj porodici obezbede prihode, odnosno da sami nešto učine po pitanju radne aktivacije, te su u tom smislu obezbeđene konsultacije i razmena informacija između Centra za socijani rad i Nacionalne službe za zapošljavanje.

“Imajući u vidu iznose stalne novčane pomoći kao i potrebe korisnika iz ove i ostalih grupa, Grad Požarevac izdvaja značajna sredstva za poboljšanje položaja materijalno ugroženih lica, kroz omogućavanje jednokratnih pomoći koju korisnici dobijaju preko Centra“-rekla je Rajić.

Prema njenim rečima nijedna profesija nije svakodnevno zaokupljena problemom siromaštva kao profesija socijalnog rada.

„Kada govorimo o principima rada sa ljudima koji žive u siromaštvu, nameće se pre svega pristup osnaživanja u smislu vodjenja procesa,ostvarivanja prava na pomoć društva i ishod, odnosno krajnji rezultat postignutog osnaživanja. Centar se u svom radu bavi individualnim osnaživanjem ( lični nivo pojedinaca i njihovih resursa za suočavanje sa životnim problemima) i kroz kolektivno ili društveno osnaživanje. Radnici Centra su uključeni u različite radne grupe kao što je npr. Mobilni tim za inkluziju roma u Kostolcu, gde učestvuju u snimanju potreba i pomoći njihovim organizacijama pri apliciranju za različite fondove.“ – naglašava Rajić.

Materijalnu podršku korisnici centra za socijalni rad ostvaruju putem: novčane socijalne pomoći, dodatka za pomoć i negu drugog lica,uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, pomoći za osposobljavanje za rad,  jednokratne novčane pomoći, pomoći u naturi i  drugih vrsta materijalne podrške  kao što je  Narodna kuhinja i slično.

„Korisnici koji dobijaju jednokratnu novčanu ne mora da znači da žive na ivici siromaštva i da su toliko egzistencijalno ugroženi. Neki od njih upadnu u stanje socijalne potrebe tog trenutka, nešto se izdešava ili neki smrtni slučaj u porodici ili ostanu bez posla tog trenutka, nagomilaju se računi i desi se da nastane trenutni problem koji je rešiv. Ali ovih 350 porodica koje koriste stalnu novčanu pomoć možemo da kažemo dase nalaze na ivici siromaštva.“ – istakla je Rajić.

Po podacima Centra za socijalni rad najviše porodica koje su bile stalni korisnici novčane pomoći bio je 2018. godine kada je zvanično 345 porodica koristilo stalnu novčanu pomoć, a u 2019. godini broj porodica se smanjio na 306, dok je po evidenciji iz decembra 2020. godine bilo  275 stalnih korisnika novčane pomoći. Broj porodica korisnika stalne novčane pomoći koja se ostvaruje preko budzeta Republike Srbije, opada,  a Centar kontinuirano radi revizije prava i utvrđuje obaveze izdržavanja lica nesposobnih za rad i dece. Rade se i vanredne revizije po izmeni činjenica od uticaja na pravo  zbog preseljenja, promena broja članova, statusa. Deca čiji su roditelji korisnici stalne novčane pomoći i drugih materijalnih davanja u 2020-toj je 565, a odraslih i ostarelih korisnika ugroženih materijalnim položajem je bilo 1168.

Jednokratnu pomoć prima oko 980 korisnika sa teritorije Požarevca i Kostolca

Imajući u vidu iznose stalne novčane pomoći kao i potrebe korisnika iz ove i ostalih grupa, Grad Požarevac izdvaja značajna sredstva za poboljšanje položaja materijalno ugroženih lica, kroz omogućavanje jednokratnih pomoći.

„Ono što mogu da naglasim da je  jednokratna pomoć  poprilično visoka u odnosu na druge gradove u Srbiji i ona je u prvoj polovini ove godine bila 9.600,00 dinara prosečno po jednoj jednokratnoj pomoći koja se davala,a nekada oni ostvare i po tri pomoći, što je daleko više od  juga Srbje gde je ta pomoć nekoliko puta manja.” – kaže Rajić.

Jednokratne pomoći se najčešće dodeljuju za  nabavku hrane i ostalih životnih potrepština,  kupovinu školskog pribora, ogreva, nabavku lekova i druge medicinske potrebe,  plaćanje komunalija i struje,  poboljšanje uslova stanovanja, nabavku odeće i obuće, plaćanje školarina i sl. Takođe je predviđena naknada troškova sahrane koja se priznaje za: – lice koje nema zakonske obveznike izdržavanja; – nepoznato lice ili lice nepoznatog prebivališta; – korisnika stalne novčane pomoći u punom iznosu; lica za koje troškove smeštaja u celosti snosi budžet RS.

Pandemija i vanredna situacija doprineli povećanju broja korisnika jednokratne pomoći

Rajić dodaje da su pandemija Covid -19 kao i sama vanredna situacija  doprineli  pojačanoj potrebi za nabavku paketa hrane i higijenskih paketa koji su distribuirani preko Štaba za vanredne situacije za oko 1.200 lica koja su se dve godine unazad nalazila na evidenciji Centra po osnovu materijalne ugroženosti, te je potrebno da i u narednom periodu Grad planira sredstva za ove namene.

„Takođe, važno je napomenuti da Grad svake godine izdvaja značajna sredstvu u vrednosti od 4.000.000,00 dinara za kupovinu ogreva ugroženom stanovništvu. Centar je za ove namene tokom 2020-te godine utrošio ukupno 16.000.000 dinara, odnosno prosečno 9.672,65 din po korisniku po jednoj jednokratnoj pomoći, tokom 2021 godine, što Grad Požarevac svrstava u red lokalnih samouprava sa najvišim davanjima po korisniku,“– dodala je Rajić.

Kriza tržišta rada prouzrokovana globalnom pandemijom kovida-19 još nije završena, a rast zaposlenosti se još uvek ne očekuje u narednom periodu.  Ono što se nažalost može očekivati je i dalji porast siromaštva kako na  globalnom tako i na lokalnom nivou, pa treba tražiti načine da prevaziđu sve posledice pandmeije.