Uvođenje eUputa štedi vreme pacijentu i lekaru

Ona smatra da je trenutna situacija, kada je reč o pacijentima kojima je potreban specijalistički pregled, iscrpljuća koliko i vremenski i finansijski zahtevna.

„Kada im je potreban specijalistički pregled, treba da odu kod svog izabranog lekara opšte prakse i dobiju uput. Ukoliko je specijalistički pregled ‘uspeo’, pacijent se vraća se kod svog lekara i dobija terapiju, ali ako je potrebna neka dodatna dijagnostika ili specijalistički pregled, ponovo se vraća kod izabranog lekara za upute ili za stacionarno lečenje“, objasnila je Ljubičić.

Prema njenim rečima, to znači da svaki pacijent u proseku tri do četiri puta odlazi kod svog izabranog lekara zbog jednog zdravstvenog problema.

„Ukoliko je njegovo zdravstveno stanje teško, jasno je koliko je to iscrpljujuće“, ukazala je ona i napomenula da se u ordinacijama često viđa rodbina, pošto pacijent ne može ni da dođe do izabranog lekara.

„Dakle, to je kompleksan, vremenski i finansijski zahtevan proces“, upozorila je Ljubičić, koja podseća da je NALED u aktulenoj Sivoj knjizi predložio uvođenje elektronskog specijalističkog uputa ili e Uputa, koji svrstava među 10 prioritetnih predloga za Vladu Srbije.

Umrežavanje lekara specijalista

„Uvođenje eUputa bi prvo podrazumevalo nešto što za sada nemamo, a to je obavezan protokol prema kome bi izabrani lekar pripremio pacijenta za dolazak kod specijaliste, uključujući preddijagnoze i procedure koje su neophodne“, rekla je Ljubičić.

Navela je da bi lekari specijalisti bili međusobno umreženi i mogli da komuniciraju preko platforme koja bi se zvala „specijalistički eUput“ ukoliko bi pacijentu bila potreban neki drugi pregled, hospitalizacija ili bolovanje, dok bi izabrani lekari preko te platforme imali uvid u sve upute i izveštaje lekara specijalista.

To bi, kako je naglasila, omogućilo da se pacijent ne vraća do lekara opšte medicine koji godišnje obave 14 miliona pregleda, godišnje, a smatra se da polovina odlazi na „priču“ o specijalističkom pregledu.

„Oslobodilo bi se dramatično mnogo vremena koje bi lekar opšte medicine mogao svrsishodnije da potroši. Smatra se da bi pacijent po jednoj ‘specijalističkoj aktivnosti’ uštedeo tri sata, dok bi se broj poseta izabranim lekarima smanjio za sedam dnevno“, istakla je Ljubičić.

Kako bi se ostvarila „dramatična vremenska i finansijska ušteda“, ona je rekla da je potrebno da se izmene i dorade propisi, kao i da se tehnički integrišu delovi elektronskog sistema koji već postoje.

Finansijske uštede

„Nakon što se usvoji nova procedura, biće potrebna edukacija lekara opšte medicine i specijalista, koji bi se ponašali po određenom protokolu, kako bismo celu stvar unificirali, pojednostavali i napravili uštedu i u vremenu i u novcu“, naglasila je Ljubičić.

Iako za sada nema procene visine potencijalne finansijske uštede, ona procenuje da se zaključak može izvesti gledajući u prošlost i već uspešno završene projekte kao što je elektronski recept.

„Elektronski recept na godišnjem nivou štedi dva miliona evra, dok od procedure e Uput očekujemo daleko veće uštede“, poručila je Ljubičić.