Veran Matić: Desničari su preobučeni šljam na koji institucije ne reaguju

Ono što me zabrinjava dosta dugo i na šta ukazujem u svakoj prilici je velika predvidivost kada je reč o novinarima i medijima koji se pojavljuju kao mete napada, pretnji, uznemiravanja, omalovažavanja, širenja nacionalne, rasne, verske mržnje i netrpeljivosti, rodno zasnovanog nasilja prema novinarkama, ukazuje za Danas Veran Matić, član Stalne grupe za bezbednost novinara i koordinator SOS grupe za prijavljivanje slučajeva pretnji novinara.

Povod za razgovor sa njim su učestale pretnje novinarima Danasa, ali i Dinku Gruhonjiću, novinaru i profesoru Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

* Pretnje Dinku Gruhonjiću i novinarima Danasa samo su poslednje u nizu, a poruke koje pozivaju na „klanje“, „silovanje“ i slično, sve učestalije. Koliko je ovaj trend zabrinjavajući?

– Dinko Gruhonjić je jedan od „šampiona“, uz Nedima Sejdinovića, kada je reč o broju pretnji, diskreditacija, uvreda, ugrožavanja bezbednosti. Oni su najčešće serijski napadani. To što se evidentira jedan napad, to je obično serija od nekoliko desetina napada istog dana, istim povodom. I to je ono što zabrinjava, šta god uradili, dovoljno je samo da se poklopi neki datum, neki događaj koji već iritira deo populacije, najčešće šoviniste, one koji sebe tituliraju kao desničari a radi se o kriminalcima, društvenom šljamu preobučenom u fine definicije kao što je neka desnica, koji su najčešće javno organizovani u različite grupe, čak i partije, sa namerom da uzmu pravdu u svoje ruke. Što i čine, bez otpora sistema koji je, sa nadležnim institucijama, dozvolio institucionalizaciju tog tipa, i to omogućava da imamo serijske napade na unapred definisane mete.

Zaokret od Putinove politike sigurno je da će uticati na povećane frustracije dela populacije koja će ih iskaliti na nekoj za njih lakoj meti. To su obično novinari i borci za ljudska prava koji su im trn u oku i na kojima jedva čekaju da iskale neki svoj bes. To se može i mora različitim aktivnostima preduprediti. Dinko, Nedim i još nekoliko ljudi, kao i Danas i još nekoliko redakcija imaju zavidan broj nerešenih slučajeva istorijski gledano od 2016. godine, od kada se vodi evidencija RJT za Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara. Upravo nekažnjivost je ta koja multiplukuje pretnje…

Moram da navedem i da je bilo primera koji su govorili da je moguće biti efikasan, i primera u kojima su i tužilaštvo i MUP odradili dobro svoj posao, ali potrebno je mnogo više i mnogo šire, da i druge institucije budu efikasne da bi se trend promenio.

* Oni koji prete novinarima uglavnom su desničarski nastrojeni, predstavljaju se kao vernici i patriote. Da li je klima u društvu doprinela pre svega razvoju desničarskih grupa a samim tim i povećanom broju pretnji?

– Pretnje Danasu na Veliki petak podsetile su me na moj slučaj od pre nekoliko godina. Ova pretnja upućena je iako nije postojao ni jedan negativan tekst niti izjava vezana za Blagodatni oganj na portal u na kojem je i ostavljena pretnja smrću. Preteće pismo je i potpisano sa Nemanja Ristić. „Poštovani, vi kao nevernik i saradnik CIA… dajete sebi pravo da pišete negativno o dolasku Blagodatnog ognja. Čim se proglasi ratno stanje, a to će uskoro, bićete uhapšeni i osuđeni na najtežu kaznu predviđenu zakonom, što znači da ćete biti streljani od strane Vojske Srbije po naredbi državnog vrha“. Nemanja Ristić potvrdio je za „Blic“ da je poslao spornu elektronsku poruku Matiću. Osuđen je na lečenje u ustanovi zatvorenog tipa neko vreme. Međutim, on je nastavio da se bavi uznemiravnjima, pretnjama, u CG optužen za saučestvovanje u državnom udaru itd… I danas ga viđam sa desničarskim grupama. On nije jedini, ovakvih pojedinaca organizovanih u grupe ima puno ili su glasni onoliko koliko im se dozvoljava za zastrašivanje. Prateći cikluse napada, mogao bih da zaključim da su ove grupe kontrolisane, da ih je moguće drugačijim pozicioniranjem predstavnika vlasti i institucija lako suzbiti. Ako ne bi iz vrhova vlasti bilo optužbi medija koji će kasnije biti napadani na ovaj način, ako bi postojalo ozbiljno ohrabrenje institucija da rade svoj posao, mislim da bi se mogao lako bar prepoloviti broj pretnji. Zabrinjavajuće je što nema dovoljno jasne procene koliko ima opasnih osoba u toj sferi, koji su često i sa duševnim problemima, a opet znamo da je svakakvo oružje dostupno svima.

Prevencija je zbog toga jedini spas od neželjenog epiloga. A ona uključuje mnogo šire aktivnosti pored nekažnjivosti.

Više informacija možete pročitati OVDE.