Više od polovine računa nema veze sa utrošenim kWh: Šta sve plaćamo na računima za struju?

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“, inženjer Radomir Ćirilović je detaljno analizirao za Biznis.rs jedan račun potrošača, što je pokazalo da više od polovine računa za struju nema veze sa utrošenim kilovat satima (kWh).

Na računima se nalaze podsticaji za povlašćene proizvođače, akcize od 7,5 odsto, unapređenje energetske efikasnosti, porez na dodatu vrednost od 20 odsto, naknada za medijski servis i naknada za obnovljive izvore energije.

Na sve to ne treba zaboraviti da su građani uslovljeni da strujomer koji su sami finansirali moraju da predaju EPS distribuciji, ili će odgovarati za održavanje i ispravnost opreme.

Ima šta da se plati i kada je potrošnja nula

„Obračunska snaga i trošak garantovanog snabdevača su stavke koje plaćamo i kada ne potrošimo ni jedan kilovat“, istakao je Ćirilović, i dodao da je prva stavka već plaćena kod priključka, kroz „elektroenergetsku saglasnost“ koja danas košta više od 1.000 evra.

On je naveo da svakog meseca dajemo izvesnu sumu novca na ime troškova snabdevača koji ne zavise od potrošnje električne energije.

Ćirilović je za Biznis.rs naveo da ljudi ni ne znaju kome ide novac iz stavke pet računa za električnu energiju – naknada za unapređenje energetske efikasnosti.

Prema njegovim rečima, godinama se nije znalo zašto plaćamo naknadu za unapređenje energetske efikasnosti, da bi se tek nedavno nešto konkretno preduzelo na tom osnovu kroz subvencije za zamenu stolarije i kotlova.

Sledeća na redu je akciza na struju od 7,5 odsto koja je uvedena 2015. godine.

Međutim, sporno je što se ona ne obračunava samo na potrošene kilovat sate električne energije, upozorio je Ćirilović, već na sve stavke iz računa, od prve do šeste (obračunska snaga, trošak garantovanog snabdevača, energija, popust od pet odsto, naknada za povlašćene proizvođače i energetsku efikasnost).

Kako je rekao Ćirović, akciza nije uračunata samo na taksu za javni medijski servis od 300 dinara (stavka 12).

On je istakao da je tu i porez na dodatu vrednost (PDV) od 20 odsto, koji se računa na sve, pa čak i akcizu što je zapravo porez na porez.

Kilovati čine manje od pola računa za struju

Kako je pokazala analiza računa za struju, od ukupnog zaduženja 43 odsto čini potrošnja i distribucija energije, a ostali troškovi čak 57 odsto.

Ćirilović je naveo da zbog toga prosečna cena kilovata ne može biti 7,96 već 12,41 dinar. Kada to imamo u vidu, postavlja se pitanje da li je stvarno struja u Srbiji najjeftinija u Evropi, čime se pravdaju učestala poskupljenja.

„Računi Elektrodistribucije su namenjeni nepismenima, da što manje ljudi razume strukturu računa. Ako ima 17 stavki, ne znači da je račun transparentan. Naprotiv, on je obmanjujućeg karaktera, čak ni običan, prosečno obrazovan čovek, ne može da vidi kakva je stvarno situacija“, poručio je on.

Opširnije možete pročitati na portalu Biznis.rs.