Društvo

Vlast za dve godine pandemije više dala glasačima nego ugroženima

(BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/MO)
Srbija je tokom prethodne dve godine, uključujući i davanja u ovoj godini, potrošila 5,4 milijardi evra iz budžeta za antikrizne mere.

Slične rezultate mogla je da postigne sa dve milijarde evra manje, ocenio je Fiskalni savet u analizi „Antikrizne budžetske mere tokom pandemije Covid-19: Troškovi, rezultati i pouke“.

Oni su analizom došli do zaključka da je 90 odsto davanja stanovništvu i privredi bilo neselektivno, za razliku od zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Takođe, uz Bugarsku Srbija je imala najveća davanja stanovništvu, nešto manje od tri odsto BDP-a što je četiri puta više od proseka CIE. Od toga, prema analizi Saveta, 92 odsto potrošeno je neselektivno.

„Za razliku od Srbije, zemlje CIE su svoje znatno skromnije pakete za građane usmeravale dominantno tamo gde su najpotrebnije, penzionerima sa niskim primanjima, primaocima socijalne pomoći, porodicama s više dece ili decom sa smetnjama u razvoju, nezaposlenima… Zbog toga je deo koji je u zemljama CIE stanovništvu plasiran neselektivno bio svega 35 odsto (oko 0,3 odsto BDP-a), naspram preko 90 odsto (2,6 odsto BDP-a) koliko je iznosio u Srbiji“, navodi Fiskalni savet.

Na ovaj način je sa mnogo manje novca pomognuto stanovništvu. Takođe, Savet tvrdi i da velika davanja građanima nisu mnogo pomogla privrednom rastu kao što se to često tvrdi.

S druge strane, ova pomoć nije bila besplatna. Naprotiv, najveći deo je finansiran zaduživanjem, piše list Danas. Tako je javni dug od kraja 2019. do kraja 2021. godine porastao za šest milijardi evra, sa 24,4 milijardi na 30,5 milijardi evra, odnosno skoro 25 odsto.

Sarita Bradaš, saradnica Fondacije Centar za demokratiju, precizira da su davanja stanovništvu u stvari bila davanja glasačima.

„Da to nisu bila predizborna davanja, novac bi bio dat primaocima socijalne pomoći ili nezaposlenima. Nezaposleni su dobili samo po 60 evra više od ostalih prošle godine. Ali to je nedovoljno, jer su oni inače nezaštićeni. Samo pet odsto nezaposlenih prima pomoć, a više od 40 odsto nezaposlenih je u riziku od siromaštva. Tu si u neformalno zaposleni koji su ostali bez ikakvih prohoda, a njih sistem uglavnom ne vidi“, ističe Bradaš za list Danas.

Ona zaključuje da se pomoć „bacala na one kojima nije bila potrebna, a oni kojima jeste bila potrebna dobili su nedovoljno, samo da se ugasi požar“.

Iako je pomoć stanovništvu u Srbiji iznosila 2,9 odsto BDP-a, naspram 0,8 odsto BDP-a prosečno u CIE, efekat na privredni rast nije bio ni blizu značajan.

Procena Fiskalnog saveta je da je ova potrošnja mogla da utiče na rast privrede za 0,2 do 0,6 procentnih poena.

„Ovaj vid državnih rashoda spada u tekuću potrošnju koja nema značajniji uticaj na ubrzanje privredne aktivnosti u malim otvorenim ekonomijama poput Srbije. Razlog je to što dodatna potrošnja dobrim delom odlazi na kupovinu uvoznih dobara, što nema efekat na domaći BDP“, kažu u Savetu.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da izdašna državna potrošnja nije toliko uticala na privredni rast kao što se to često ističe, s obzirom da je Srbija već u prvom tromesečju 2021. godine došla na pretkrizni nivo, a u celoj 2021. ostvarila rast od 7,4 odsto.

„To je posledica visoke stope rasta sa kojom smo mi ušli u krizu, nasuprot Zapadne Evrope koja je i pre pandemije bila u predrecesionom stanju. Drugo, struktura naše privrede je takva da smo imali manji pad u pandemiji od proseka. Pored toga imali smo nešto blaže antikovid mere, mada je posledica toga bila veća smrtnost od kovida od proseka“, ističe Arsić.

On se slaže sa zaključkom Saveta da je sa manje novca, ali fokusiranog na one koji su pogođeni krizom, država mogla da ostvari slične ili približne rezultate.

„Кada gledate samo efekte deluje da su ti stimulansi odlična stvar. Svako voli da dobije po 100 evra. Ali moramo videti i cenu toga. To je rast javnog duga. Nije to država platla iz nekog nekog magičnog ćupa, nego iz zaduženja. Tih milijardu ili dve koji su mogli da se uštede dobro bi došli sada u ovoj krizi. A bilo je upozorenja da se nikada ne zna kada se sledeća kriza može desiti. Još mi imamo velike potrebe za infrastrukturom koja se mora finansirati iz duga“, ocenjuje Arsić.

Кod pomoći privredi država nije bila mnogo darežljivija od proseka CIE. Dala 4,8 odsto BDP-a, naspram prosečnih 4,2 odsto u CIE. Međutim i tu je prema oceni Fiskalnog saveta neselektivno dato 90 odsto sredstava.

To prema njihovoj analizi pokazuje i da su prihodi od poreza na dobit u 2020. bili rekorodno visoki uprkos krizi.

Podrži Boom93

Boom93 je pokrenuo svoj shop - boom93shop, a kupovinom nekog od artikala podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako koliki bio, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži Boom93

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Vaš komentar

Send this to a friend