Vukić: Mi više ovde ne pričamo o ekologiji, mi se borimo za pravo na život

Učesnici debate “”Aktivizam i volonterski rad, šta te sprečava?” složili su se da građani mogu značajno uticati na promene u društvu, ali da je  potrebno veće zalaganje i uključivanje u proces donošenja odluka, kao i stvaranje preduslova za jačanje odgovornosti vlasti i nosioca javnih funkcija.

Predstavnik Inicijative “Ne davimo Beograd”, Dobrica Veselinović je rekao da se nepostojanjem institucija, građani sve više aktiviraju i bore za promene u društvu štiteći javni interes. Građani se organizuju oko raznih pitanja, a u poslednje vreme su to pitanja životne sredine.

“Sad u ovom trećem talasu tog napada na javna dobra i javni interes imamo prirodu, vodu, vazduh, zemlju i ljudi oko toga se sve više organizuju, jer su videli ako se oni ne organizuju niko neće zaštiti njihov interes.”

Veselinović kao primer dobre prakse navodi umrežavanje različitih organizacija i pokreta na lokalu, jer je veća mogućnost uspeha, te vlast mora da reaguje.

Smatra da je važnost i vrednost aktivizma u tome da bude korektiv bilo kojoj vlasti, ali da mora, u jednom delu, da preraste u politički pokret ili organizaciju kako bi se kroz institucije borili za očuvanje javnog interesa, pa i životne sredine ili ono što je građanima važno.

Predrag Voštinić, ispred Lokalnog fronta iz Kraljeva rekao je da su kao organizacija pokrenuli neke akcije, između ostalog, ekološki protest 2015. godine, “Za čistiji vazduh”, jer su ustanovili da neke merne stanice u gradu uopšte ne funkcionišu i da za ceo grad, od 125 hiljada stanovnika, postoji samo jedna merna stanica.

“Ustanovljeno je da ta merna stanica objavljuje podatke sa zakašnjenjem od sedam meseci. Onda su oni , uvidevši da ćemo mi isterati tu priču do kraja, počeli da objavljuju sa mesec dana zakašnjenja. Meni je bilo fascinantno da se ljudi do tada uopšte nisu zanimali za to”, istakao je Voštinić.

Govoreći o individualnim ložištima koja su jedna od najvećih zagađivača vazduha, Voštinić je istakao da ta ložišta nisu samo problematična zbog korišćenja fosilnih goriva, već zbog postojanja crnog tržišta plastike i kancerogenih materijala, koji se prodaju u džakovima primerenim za loženje kotlova i koštaju 200 dinara po džaku.

“Ljudi spaljuju i sebi pod nos podmeću najotrovnije supstance koje trenutno postoje za sagorevanje, a to su patike, plastične flaše, garderoba i sav neki otpad”. Tek nakon tog saznanja i  objave u javnosti, agencija za zaštitu životne sredine je  instalirala još jednu mernu stanicu.

Stefan Vukić iz udruženja “Prijatelji Čačalice” rekao je da u poslednjih nekoliko godina, pojam ekologije za njega više ne znači ekologija, već borba za pravo na život.

“Ljudi moraju da shvate, da mi više ovde ne pričamo o ekologiji. Mi se borimo za pravo na život. To podrazumeva da udišemo zdrav vazduh, da pijemo ispravnu vodu, da jedemo zdravu hranu.”

Vukić je rekao da je teško privući građane da se priključe borbi za kvalitetniju životnu sredinu, jer ih najpre sprečava strah.

“Ljudi su preplašeni, preti im se“, rekao je Vukić i podsetio da je dobio otkaz u preduzeću “Srbija šume”, iz razloga što je ukazivao na masovno sušenje plantaža topola, odnosno šuma koje su na granici sa površinskim kopovima. “To je naročito bitno za naš zagađen vazduh.”

Iz Udruženja Roma Braničevskog okruga o zaštiti životne sredine govorio je Mihajlo Jovanović. Rekao je da se udruženje bavi zapošljavanjem i unapređenjem položaja Roma na teritoriji Braničevskog okruga, te da pomaganjem sakupljačima sekundarnih sirovina učestvuju u radu na razvrstavanju smeća, odnosno reciklaži. Na taj indirektan način doprinose očuvanju životne sredine.

“Mi se trudimo da radimo na projektima gde unapređujemo njihov rad. Projektom u Nišu uspeli smo da obezbedimo osnovne potrebe, mašine za reciklažu“, rekao je Jovanović i između ostalog dodao da je jako tužno videti da se naš grad nekako ogolio. Mislim da nemamo više zelenih površina kao nekada.

Predsednik udruženja “Centar za razvoj lokalnih medija”, Milorad Tadić smatra da grad Požarevac, uključujući društvo u celini, po pitanju ekologije, ali i ostalih segmenata u društvu, ima mnogo problema.

“U nekom narednom periodu, ovaj grad, a i region će imati dosta problema kada je u pitanju zaštita životne sredine,  koja se pre svega odnosi na zaštitu voda, pijaću vodu, deponije, izgradnju spalionice i mnoge druge stvari. Imali smo ideju da pokrenemo ovu priču i zadovoljan sam što smo uspeli da je uradimo. Nisam zadovoljan što mi danas prisustvujemo skupu koji je podržao Grad Požarevac, a da niko iz lokalne samouprave nije došao da prisustvuje ovoj debati”, rekao je Tadić.

Na debati “Misli globalno, deluj lokalno” su govorili predstavnik pokreta ,,Lokalni front” iz Kraljeva, Predrag Voštinić, ispred  inicijative “Ne davimo Beograd”, Dobrica Veselinović,  Stefan Vukić, predstavnik ekološkog udruženja „Prijatelji Čačalice“, predstavnica pokreta ,,Jasno i glasno“ Marija Simić Lazarević, predsednik udruženja ,,Solidarnost online” Slobodan Vasić, predstavnik Udruženja Roma Braničevskog okruga, Mihajlo Jovanović  i direktor radija „Boom 93“, Milorad Tadić.

Projekat “Misli globalno, deluj lokalno” nastaviće se nizom debata na temu ekologije. Sprovodi ga nevladina organizacija “Centar za razvoj lokalnih medija”, uz pomoć Grada Požarevca.