Zadatak medija je da zaštiti identitet žrtava nasilja

Na debati su o ovoj temi govorili  Tatijana Rajić direktorka Centra za Socijalni rad, Marija Simić Lazarević  advokat, Uroš Urošević novinar Te2Media, Momčilo Veljković novinar  Dragana Deurić novinarka lista Reč Naroda  kao i Slobodan Vasić koji je bio u ulozi medijatora debate.

Potreba za organizovanjem ovakve debate proizilazi iz zvaničnih podataka da je Požarevac sa osam okolnih opština više godina unazad grad sa najvećim brojem prijava za nasilje u porodici po glavi stanovnika u Srbiji  u kojima su žrtve bile supruge, vanbračne partnerke, majke, sestre.

Direktorka Centra za socijalni rad Požarevac, Tatjana Rajić navodi je od početka 2021. godine do danas, Centar  radio po osnovu  560 prijave za nasilje u porodici, od kojih se 70 odnose na Opštinu Kostolac.

Po njenim rečima  Izmena zakonodavnog okvira je sasvim sigurno dovela do demistifikacije problema nasilja u porodici, o čemu govore i zvanični statistički podaci institucija.Ministarstvo pravde je pre nekoliko nedelja objavilo podatak da je čak trećina žrtava nasilja u Srbiji sa teritorije grada Požarevca.

„Centar za socijalni rad Požarevac je na nivou Srbije među onim ustanovama koje beleže najveći broj prijava za nasilje, u saradnji sa policijom i tužilaštvom koje vodi Grupu za koordinaciju i zaštitu žrtava. Razlog tome nije taj što su Požarevljani posebno agresivni, već zato što, zahvaljujući medijima, znaju da mogu da prijave nasilje i da će svaka prijava biti procesuirana”-  ističe  Rajić.

Uprkos porastu nasilja u porodici  Braničevski okrug nema Sigurnu kuću za žrtve, ni Prihvatnu stanicu, nema  usluge SOS telefona, a nedostaju i specijalizovane hraniteljske porodice. Nema naznaka ni da će se nešto od ovoga promeniti. Jedno od pitanja koje je Slobodan Vasić postavio kao značajno je to da li bi grad Požarevac u budućnosti trebalo da dobije sigurnu kuću ili prihvatilište.

,,O prihvatilištu možemo da počnemo da razmišljamo, pogotovo za decu. Mi već imamo prihvatilište za decu u Kragujevcu i za odrasle u Maloj Krsni i sve potencijalne korisnike smo uspevali da smestimo tamo. Međutim, pitanje sigurne kuće je kompleksno, jer podrazumeva da se žene i deca izmeštaju iz sopstvenog doma, u malom gradu, kao što je Požarevac, gde se svi znamo. Pitanje je da li možemo da obezbedimo tajnost sigurne kuće, ja smatram da u ovako maloj sredini ne možemo” – naglasila je Rajić.

Novinarka Dragana Deurić je ukazala na svoja iskustva tokom dugogodišnjeg rada i naglasila da novinar u situaciji kada izveštava o porodičnom nasilju mora da poštuje identitet žrtava i nasilnika i ostane dosledan tačnom izveštavanju.

,,Novinar mora da ima određeni prag koji ne želi da pređe, kako ne bi povređivao druge ljude. U poslednje vreme primećujem da se sve više priča o nasilju, što je dobro, ali novinar mora da bude odgovoran za način na koji to plasira. Dužnost novinara je da poštuje pretpostavku nevinosti, jer posledice u slučaju porodičnog nasilja mogu biti velike”, istakla je Deurić.

Advokat, Marija Simić Lazarević je objasnila da je teško utvrditi koliki je uticaj kaznene politike na nevršenje krivičnih dela. Po njenim rečima, postoji porodično-pravna zaštita predviđena Porodičnim zakonom, kao i Krivični zakon i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji unosi niz novina i važnu stvar za žrtve nasilja. Kako objašnjava, policijski službenik sada može, po hitnom postupku, da izda meru  privremenog udaljenja ili zabrane kontakta sa žrtvom u trajanju od 48 sati, a tužilac može da je produži do 30 dana.

Zadatak medija je da zaštiti identitet žrtava nasilja

Učesnici debate su se složili da je neophodno da mediji  moraju  profesionalno i pravovremeno izveštavati  o ovoj osetljivoj temi, sa pouzdanim izvorima i proverenim informacijama, uz poštovanje Kodeksa novinara Srbije i smernica za njegovu primenu.

Eliminisanje senzacionalističkog pristupa koji šteti žrtvama, njihovim porodicama, a u krajnjoj liniji nanosi ogromnu štetu novinarskoj profesiji, takođe je prioritet na koji bismo ukazali. O porodičnom nasilju treba govoriti javno kako bi se žrtve ohrabrile i prijavile naselje, ali da prilikom izveštavanja o ovoj temi novinar mora da poštuje etički kodeks koji podrazumeva zaštitu identiteta žrtve i nasilnika tako što neće otkriti ime i prezime, niti fotografisati kuću i okućnicu.

Uzroci ovakvog odnosa medija prema tako važnoj temi leže u nedostatku resursa, od finansijskih do kadrovskih.Novinari su malo plaćeni ali istovremeno nedovoljno profesionalno obrazovani i potkovani da bi adekvatno izveštavali ili istraživali, pa i edukovali javnost. Zato je neophodno ukazati iz ugla stručnjaka na sve nedostatke i dati preporuke za poboljšanje izveštavanja lokalnih medija o ovoj važnoj temi.

Tribini su prisustvovali i predstavnici lokalnih medija iz Požarevca E Braničevo, Radio Boom93 kao i predstavnici lokalnih medija iz Petrovca na Mlavi.